ЗАВРШЕНА НАЈТОПЛИЈА ГРЕЈНА СЕЗОНА

Да је отоплило знамо и по томе што је објављено да је завршена грејна сезона 2018/2019. Према доступним прелиминарним подацима званичне хидрометеоролошке службе, ова сезона грејања, посматрана кроз шест месеци током којих су јавне топлане обавезне да греју своје потрошаче, од октобра до половине априла, била је топлија од претходне и то неће променити ни по које хладно априлско јутро. Приближно, средња месечна температура у овој грејној сезони је за скоро цео степен била виша у односу на претходну. Уосталом, и 2018. година је била топлија од 2017. као резултат разлика температура у месецима, у којима је грејање неопходно. Да ли је по среди укупни тренд отопљавања планете (Србија сигурно није изузетак) или ће нас најесен сачекати оштрија клима, тема је за неку другу прилику. Према подацима топлана а поготову Београдских електрана, рекламација на грејање је било у незнатном броју, што је податак који људи добре воље повезују са стабилним функционисањем грејних система.

ЕПС је објавио да су завршени грађевински радови у теретном пристаништу у Костолцу, које се налази на пловном путу Дунава. Намењено је претовару терета у склопу речног транспорта за потребе ТЕ-КО Костолац. На пристаништу су две групе од по два силоса за претовар гипса и пепела. Половином децембра већ је обављена проба претовара гипса у барже.Вредност овог пројекта је око 16 милиона долара а гради се у оквиру прве фазе кинеског кредитног аранжмана у костолачком огранку ЕПС-а. Са пристаништа Костолац отпремаће се годишње 157.000 тона сувог пепела и 105.000 тона гипса, који настаје као нузпроизвод система за одсумпоравање у ТЕ-КО Костолац Б. Претовариваће се и 50.000 тона опреме која се довози реком за ову термоелектрану и других материјала. У кругу термоелектране ТЕ-КО Костолац налази се депонија угља, намењеног за продају великим потрошачима - топланама и енерганама на угаљ, као и за широку потрошњу. Планирана количина угља, која би се сваке године транспортовала преко пристаништа у периоду од априла до септембра, износи око 50.000 тона.

На позив Друштва за информатику Србије предавање Индустрија 4.0 ренесанса инжењерства, одржао је проф. Видосав Мајсторовић са Машинског факултета у Београду, који је данас предводник у иницијативама да држава подржи прелазак у нову економију и да се повеже са четвртом индустријском револуцијом. Велика индустријска трансформација, позната као Индустрија 4.0 појављује се у различитим секторима као обједињујуц́а визија, дајуц́и јасну мапу пута за дигиталну трансформацију напредне производње у Србији. У стварању БДП Србије индустрија учествује са 23% (услуге са 64%, пољопривреда са 13%), метална и машинска индустрија са 6%, што износи више од две милијарде евра. Отуд имплементација Индустрије 4.0 унутар Србије има потенцијал да значајно побољша конкурентност напредног производног сектора. Овај сложени оквир заснован је на пуној интеграцији сајбер физичких производних система, где су интелигентни производи, машине, мреже и системи повезани на основу заједничких стандарда у независно комуницирање и сарадњу током целог процеса производње - све уз минималну или никакву људску интервенцију.

Захваљујући програму Немачке развојне банке КФW и Министарства енергетике Србије о изградњи десетак топлана у Србији, које неће загађивати ваздух, у Новом Пазару ће се изградити топлана са биомасом као основним горивом. До недавно у Новом Пазару нису имали слободну локацију за овакав објект али је до повољног исхода дошло пошто је град успео да купи земљиште, које је некад припадало текстилном гиганту ТК Рашка. Оно, што није успело у првој лицитацији, због цене од 84 милиона динара, успело је у другој за само 16 милиона динара. Наредни корак је израда студије изводљивости, после које ће се градити нова топлана, која ће заменити постојеће три – једну на мазут у центру града и две на угаљ, које греју стамбена насеља. Грађани Новог Пазара очекују да ће од нове топлане имати двоструку корист – смањиће се аерозагађење а грејање из нове топлане требало би да буде јефтиније од грејања из постојећих топлана. Предрачунаска вредност нове топлане је 3,6 милиона евра.

Влада Србије основала је Радна групу за стратешке енергетске пројекте. Задаци Радне групе су да одређује шему за доношење одлуке о изградњи објекта, да разматра захтеве промотера пројекта и вреднује пројекте у складу са категоријом стратешких енергетских пројеката. Такође, неке од дужности Радне групе биће да предлаже листе кандидата за стратешке енергетске пројекте као и израду нацрта закона којим ће се уредити питања у вези са пројектима. Радна група ће пратити и реализацију стратешких енергетских пројеката, припремати годишњи извештај за сваки од пројеката из области електричне енергије и природног гаса и достављаће га Секретаријату Енергетске заједнице. Радна група ће сарађивати са координатором пројекта од интереса за Енергетску заједницу којег именује стална група на високом нивоу. За руководиоца радне групе именован је министар Александар Антић а чланови су функционери надлежних ресора и директори јавних предузећа и YugoRosGaza. ЦЕО ТЕКСТ

Савет Агенција за енергетику Србије одобрио је Гастрансу на 20 година зхтев за изузеће приступа треће стране гасоводу Турски ток. Решење наше Агенција је заснoвано на мишљењу Европске енергетске заједнице али не у потпуности. Заправо, поједностављено говорећи, они услови ове Заједнице, који су у фокусу њеног деловања и сматра их најзначајнијим, нису прихваћени. Решење наше Агенције је коначно а директор ЕЕЗ каже да више нема о чему да се разговара али да се отвара питање легитимитета нашег крака Турског тока. Ako се свеобухватним компромисом разреши чвор Северни ток 2 и транзит кроз Украјину, свиђало се то некоме или не, поставиће се питање, које директор ЕЕЗ изгледа да има на уму –коме ће у ЕУ и када у ближој будућности бити потребан балкански крак Турског тока са својих 12 милијарди m3 на излазу из Србије. Што се нас тиче, транзитна такса и за те количине нама би била драгоцена, финансијски али и правде ради – да и ми ономе, коме смо 40 година плаћали сада наплаћујемо транзит. ЦЕО ТЕКСТ

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Прва српска термоцентрала

У потпуности су познати подаци и активности у вези са изградњом прве јавне електричне централе у Срба, коју су, наравно, обележиле полемике и контроверзе. Наиме, две струје унутар науке, али и унутар општинске власти, заузимале су дијаметрално супротне позиције: једни су били за гасно, други за електрично осветљење. Група, коју је предводио проф. Ђорђе Станојевић, предавач хемије и физике на Војној академији, залагала се за електрично осветљење. Проф. Станојевић је био чврстог уверења да електрична енергија, иако нова и недовољно познатих карактеристика, представља енергију будућности, као и да је улагање у њу дугорочно гледано економски далеко исплативије. После расписаног тендера и окончане расправе, општина је закључила са Периклесом Циклосом из Милана уговор о осветљењу Београда електрицитетом и о грађењу и експлоатацији трамваја а за извршење уговора основано је Српско-француско грађевинско друштво. CEO TEKST