Savez energetičara Srbije

Arhitektonska vrednost Termoelektrane „Snaga i svetlost“
Ova termoelektrana je dugo godina bila glavni snabdevač Beograda električnom energijom. Bila je u funkciji sve do 1967. godine, kada je tehnologija promenjena i kad je izgrađena nova toplana na mazut. Prešla je prvo u hladnu rezervu, da bi krajem 1969. godine bila potpuno isključena iz električne mreže. Od prestanka rada Termoelektrane „Snaga i svetlost“ većina mašina i hidrodinamičkih sklopova isečena je i dislocirana. Njenu ulogu preuzele su moćnije elektrane i mreže napona 110, 220 i 400 kV. Danas nije sačuvano ništa od tehnološke opreme Termoelektrane (osim pretovarnog krana), ali celokupna tehnološka dokumentacija nalazi se u Arhivu Beograda. Prvi opis Termoelektrane objavilo je Švajcarsko društvo za elektricitet i saobraćaj, u tekstu na nemačkom jeziku.

Električna centrala izgrađena je na obali Dunava, zbog neophodne količine vode za hlađenje mogućnosti transporta uglja vodenim putem. U rečnom toku izgrađeni su luka, mesto za odlaganje uglja i kompleks zgrada, koji se sastoji od kotlovskog postrojenja, mašinske hale i razvodnog postrojenja. Upravna zgrada sa kancelarijama, stanom za čuvara, radionicom za održavanje i sanitarnim čvorovima za radnike nalazila se pored ulaza, ispred zgrade sa prekidačima i rastavljačima. Iz situacionog plana, poprečnog preseka kotlov-skog postrojenja i poprečnog preseka zgrada vidi se osnovna zamisao skladištenja i transporta uglja ka kotlovima u pravcu paralelnom s tokom Dunava. Proizvodnja energije išla je iz parnih kotlova ka turbinama odozgo nadole. Na osnovu ovog rasporeda, vršene su i kasnije dogradnje u pravcu severozapada i jugoistoka. Domaći ugalj lignit, koji se koristio za rad centrale, imao je toplotnu vrednost od 2.000 do 2.200 kcal/kg. Da bi, odgovarajućim uslovima koncesije, centrala mogla šest nedelja da radi iz uskladištenih rezervi uglja, određeno je mesto za skladište uglja dugo 140 m i 58 m široko, koje je moglo da se opslužuje uz pomoć tovarnog mosta – krana. Prema visini skladišta (7–10 m) moglo je da se lageruje 38.000– 55.000 t uglja. Uz pomoć krana istovaran je ugalj koji je stizao železnicom. Često se bez prethodnog gomilanja na skladištu odmah odvozio na drobljenje. Dimnjak je postavljen pored kotlarnice, zbog boljeg odvođenja gasova i pepela, a imao je visinu od 85 m. Istovar uglja, koji je pretežno stizao brodom i železnicom, kao i uslove skladištenja uglja, obezbeđivao je pretovarni kran, sa 6,8 t nosivosti, dužinom od 60 m i ukupnom dužinom kretanja od 108 m. Kran predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju od čeličnih elemenata spajanih zakivcima. On ima dvomotorni uređaj koji ga pokreće, sa graničnikom – automatskom zaštitnom kočnicom, koja se aktivira kada na most deluje sila vetra, a sa isključenim motorima. Pretovarna korpa kapaciteta 15 m 3, pokretna celom dužinom mosta gde je skladišten ugalj, uzimala je ugalj sa prevoznog sredstva i ubacivala ga u levak za prihvat uglja. Time se izbegavalo stalno pomeranje krana.

Izgradnja termoelektrane spada u komplikovanije inženjersko-arhitektonske zadatke. Problematika projektovanja objekata za ovo postrojenje višestruka je i ništa se ne može uopštiti. Teško se mogu dati neke norme ili pravila projektovanja. Namena je najvažnija odlika i od nje zavisi mašinsko i arhitektonsko-urbanističko rešenje. Dakle, izgradnja i projektovanje termoelektrane je kompleksan zadatak mašinsko-energetske, arhitektonske, građevinske i ekonomske struke.... Ovaj pristup korišćen je i u izgradnji Termoelektrane „Snaga i svetlost“. Arhitektura Termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku praksu međuratnog perioda, naročito kada je reč o objektima industrijske namene. Revolucionarne ideje Bauhaus škole, koje su se, pre svega, odnosile na standardizaciju u arhitekturi i projektovanje boljih radnih sredina u fabrikama, postale su glavna obeležja moderne arhitekture. Definisanje teorijskih stavova Bauhausa u oblasti arhitekture poklopilo se s premeštanjem ove škole iz Vajmara u Desau, 1925. godine. Vizualizaciju tih stavova sproveo je osnivač škole arhitekta Valter Gropijus projektom novog Bauhausa sa domovima nastavnika i učenika, kojim dominira primena čistih stereometrijskih formi i apsolutni primat horizontalnih i vertikalnih ravni. Najznačajniji domet ove faze rada škole bila je standardizacija građevinskih elemenata, koja je omogućila građenje objekata lišenih svake suvišne dekorativnosti, koji su, kao takvi, postali simboli novog mašinskog doba.
Tekst je preuzet iz:
Knežević, Neda „Revitalizacija termocentrale „Snaga i svetlost“ u Beogradu“, Nasleđe, VIII, Beograd, 2007.

Druga polovina 19. veka period je velikog zamaha mlade srpske države, još uvek kneževine, no nakon konačnog povlačenja Turaka iz Beograda 1867. i potpunog sticanja nezavisnosti 1878, državni i nacionalni preporod i napredak bili su u punom zamahu, sputavani, istina, više nego očiglednom konzervativnošću sredine i negativnim stavom spram ma kakvih promena. Država je, sa svoje strane, podsticala industrijalizaciju i modernizaciju društva i postepeno svrstavanje Srbije u red razvijenih evropskih zemalja.
Već krajem 19. veka, Beograd ulazi u krupne infrastrukturne poduhvate, koje će okončati tek u međuratnom periodu. Izgradnja savremenog vodovoda započinje 1892, a gradske kanalizacije 1905. Još osamdesetih godina 19. veka javlja se i problem osvetljenja Beograda na moderniji način, no žučne rasprave na ovu temu odložile su konačnu odluku i početak radova za narednu deceniju.


U potpunosti su poznati podaci i dešavanja u vezi sa izgradnjom prve javne električne centrale u Srba, koju su, naravno, obeležile polemike i kontroverze. Naime, dve struje unutar nauke, ali i unutar opštinske vlasti, zauzimale su dijametralno suprotne pozicije: jedni su bili za gasno, drugi za električno osvetljenje. Grupa, koju je predvodio prof. Đorđe Stanojević, predavač hemije i fizike na Vojnoj akademiji, zalagala se za električno osvetljenje. Prof. Stanojević je bio čvrstog uverenja da električna energija, iako nova i nedovoljno poznatih karakteristika, predstavlja energiju budućnosti, kao i da je ulaganje u nju dugoročno gledano ekonomski daleko isplativije. Posle raspisanog tendera i okončane rasprave, opština je zaključila sa Periklesom Ciklosom iz Milana ugovor o osvetljenju Beograda elektricitetom i o građenju i eksploataciji tramvaja a za izvršenje ugovora osnovano je Srpsko-francusko građevinsko društvo.

Beogradskla opština dala je ovom društvu povlasticu za proizvodnju i uvođenje električne struje u varoš za javne i privatne potrebe, kao koncesiju na 41 godinu. Nadzor nad izgradnjom vodila je komisija, na čijem je čelu bio prof. Đorđe Stanojević. Zemljište kraj Dunava društvo je dobilo besplatno sa obavezom da izgradi sve neophodne objekte, u kojima je trebalo smestiti kotlove, dinamo-mašine i druge savremene električne sprave. Utvrđen je maksimalni napon u provodnicima 2.500 V. Obaveza društva je bila da izgradi mrežu za osvetljenje oko 62 kilometra ulica. Oprema je nabavljena od Edisonove električne kompanije, tada najpoznatije u svetu, koja je već osvetlila Njujork, Čikago, Detroit, London, Madrid, Pariz, Rim, Milano... Tako se Beograd uskoro našao u najprobranijem društvu svetskih metropola. Stara centrala puštena je u rad 23 septembra 1983. godine.
U centrali su ugrađena tri parna kotla Babkok-Vilkoks, ukupne zagrevne površine 330 m2 i tri parne turbine Vejer-Ričmond sa ukupno 600 KS, koje su preko kaišnika pokretale devet dinamo-mašina za proizvodnju električne energije. Postoje podaci da je za proizvodnju 1 kWh trošeno između 2,2 i 2,8 kg uglja, koji se dovozio najpre iz Šleske a kasnije iz Senjskih rudnika. Kada su Karađorđevići smenili Obrenoviće na prestolu Srbije, koncesija za snabdevanje grada električnom energijom prenosi se na Belgijsko anonimno društvo, za koje posao vodi beogradsko Društvo tramvaja i osvetljenja. Prema nekim podacima, 1910. godine je proizvedeno 3,650.000 kWh.
U toku Prvog svetskog rata centrala biva ozbiljno oštećena u bombardovanju Beograda decembra 1915, s obzirom na to da se zbog lokacije nalazila na mestu direktnog udara neprijateljske vojske. Odmah po oslobođenju obnovljena je i građevinski i opremom – delom iz reparacija, delom iz nabavki nove opreme. Pošto je Beogradska opština dobila spor sa belgijskim koncesionarom i preuzela centralu u svoje ruke, ugrađeno je do 1928. godine 9 kotlova Babkok-Vilkoks i Štajnmiler raznih veličina – od 260 do 390 m2 pojedinačne zagrevne površine, i četiri parne turbine sa generatorima Braun Boveri, snage 1000, 1350, 2200 i najveća 5100 kW, ukupno 9.650 kW nove proizvodne snage.
Stara centrala je odigrala u svom radnom veku veliku ulogu u osvetljavanju grada ali i u uvođenju i širenju tramvajske mreže – posle prve elektrifikovane tramvajske pruge Terazije – Topčider, puštene u rad 1894. godine, do 1914. pušteno je još osam linija, ukupne dužine 20,1 kilometara, po kojima je vozilo 26 tramvaja i 12 prikolica a 1933. preko 65 km pruga, 80 tramvaja i 40 prikolica. Konačno, 14. maja 1933. godine, posle 40 godina rada, Stara centrala je prestala sa radom, ustupajući mesto novoj staroj centrali „Snaga i svetlost“. Ali, oprema nije odmah bačena u staro gvožđe. Zbog teškoća u izgradnji termoelektrane u Kostolcu, doneta je odluka da se kotlovi, turbine i generatori presele u Kostolac, gde je napravljena centrala „Mali Kostolac“. Sredinom šezdesetih i ova centrala se gasi a 1968. demontira njena oprema, koja konačno završava u starom gvožđu.
Izvori: Erić Dobrivoje „Prva javna električna centrala u Beogradu“ Roslavcev Sanja „Stara termocentrala na Dorćolu u Beogradu: prva u Srbiji“

Turska je bila svetski lider u izgradnji novih kapaciteta geotermalne energije u 2018. godini, sa 219 MW, Hrvatska je bila šesta sa 17,5 MW ali Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi u odnosu na broj stanovnika! Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje 50 hiljada stanova kao i desetine javnih objekata. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno. I zato je lepo primljena vest da je u Bogatiću završena izgradnja daljinskog sistema grejanja na hidrogeotermalnu energiju, kojim će se u varošici zagrevati osam objekata javne namene. Ovakvim sistemom grejanja ušteda na godišnjem nivou iznosiće između 12 i 18 miliona dinara. Turska je, na primer, 2018. izgradila nekoliko postrojenja koja proizvode električnu energiju iz geotermalne energije, čime je ukupni kapacitet povećala za 21% ili 219 MW, na 1,3 GW. Turska je četvrta na svetu po ukupnim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz geotermalne energije, sa više od 1 GW kapaciteta izgrađenih za samo šest godina, od 2013. do 2018. godine, navodi se u izveštaju Renewables 2019 Global Status Report. Procenjuje se da je u svetu 2018. u rad pušteno 0,5 GW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora, čime su ukupni kapaciteti dostigli 13,3 GW.

U prirodi postoji nekoliko tipova geotermalnih izvora. Neki od njih su izvori vrlo visokih temperatura, po pravilu iznad 120°C ili 150°C , koji se mogu koristiti za proizvodnju električne energije u geotermalnim elektranama, a izvori s nižim temperaturama, od 60°C ili 80°C, pa i viši, pogodni su kao izvori tople vode pogodne za upotrebu u toplotnim sistemima gradova ili za grejanje staklenika. Zahvaljujući geološkoj građi terena, u našoj zemlji postoji 150 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 15 stepeni Celzijusa. Najveću temperaturu imaju termalne vode u poznatim banjama, od 70 do skoro 100 stepeni. Geotermalna energija je takav strateški energets resurs da kada bi Srbija iskoristila geotermalni potencijal samo temperature od 20 do 90 stepeni, mogli bismo da zamenimo jednu trećinu toplotne energije koju potrošimo za grejanje. U Srbiji je otkriven potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalentne nafte, a na nivou cele Srbije troši se energija u visini od 15 miliona tona ekvivalentne nafte. Kad je reč o primeni geotermalne energije za proizvodnju električne energije, većina savremenih geotermalnih elektrana radi na principu separisanja pare što podrazumeva da se voda pumpa iz geotermalnih rezervoara ka elektrani što uzrokuje smanjenje pritiska pa se vruća voda pretvara u paru i pokreće turbine generatora. Elektrane koje rade na binarni princip koriste hladniju vodu u odnosu postrojenja s drugačijim načinom proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora, pa je dostupnost geotermalnih zaliha veća nego kod ostalih postupaka. Izbor principa rada elektrane zavisi od vrste geotermalnog izvora, temperature, dubine i kvaliteta vode i pare.

Ako ste se pitali s koje je lokacije najbolje posmatrati polarnu svetlost, definitivno je jedna od najboljih – krevet. Ušuškani u sneg i led, igloi u finskom odmaralištu Kakslautanen nude upravo takvo iskustvo. Ali, to nisu pravi eskimski igloi – to su topli, udobni igloi od stakla a ne od leda i snega. A kako se greju pravi igloi u arktičkim predelima? Iglo je kupolasta kućica sagrađena od leda i snega i prva je asocijacija kad se pomene narod Inua iz arktičkih predela Kanade. Njihovi igloi su obično izgrađeni od nabijenog snega, isečenog u blokove i poređanih u krug na pripremljenom prostoru. Koristi se prvenstveno sneg a ne led jer je čvrsti led loš izolator, u poređenju sa nabijenim snegom, koji ima mnogo više vazdušnih džepova od leda u odnosu na istu zapreminu a znatno je lakši. Pod u igloima nije ravan već je formiran terasasto, u više nivoa. Najviši je nivo gde ljudi spavaju, niži je nivo gde je izvor toplote i gde se posluje, a donji nivo zapravo je hladna zona. Jednostavan princip - hladan vazduh sa gornjih nivoa spušta se niz terase naniže i skuplja na dnu, tako da su gornji nivoi topliji. Ulaz u iglo je obično na dnu i ima barem jednu pregradu koja sprečava snažne vetrove da prodru u iglo i dodatno hlade stanare ili ugase vatru. Na vrhu igloa je otvor, kroz koji izlazi dim. U jednostavnom obliku primenjeni su odgovarajući principi osnovne fizike.


Temperatura unutar igloa je između -5 i -100C, što se ne smatra baš udobnim ali je itekako toplije nego napolju, gde je temperatura između -400 i -500C. Generalno, igloi se ne greju ali ipak postoje neke vrste izvora toplote. Primarni izvor u toj veoma maloj prostoriji je ljudsko telo, zatim uljne lampe, punjene uljem iz masti foka, morževa i kitova, koje služe i kao izvor svetlosti ali i za kuvanje jela, mada se po pravilu meso jede sirovo. Iglo je genijalna tvorevina, vrlo efikasna u očuvanju toplote ljudskog tela, koje gubi svoju toplotu na razne načine: zračenjem, provodjenjem, odavanjem, ispravanjem pa čak i disanjem. Iglo smanjuje gubitak te toplote pri ekstremno niskim temperaturama, pojačanog usled vetra i vlage atmosferskih padavina.

Danska kompanija Vestas Vind Sistems A/S, jedna od najvećih u oblasti korišćenja energije vetra za proizvodnju električne energije, namerava da otpusti 400 radnika, najvećim delom u Evropi. Vestas je najavio da će otpuštati zaposlene jer se prilagođava tržištima visokog rasta, koja su uglavnom van Evrope. Oko 75% smanjenja broja radnih mesta biće u severnoj i centralnoj Evropi. Otpuštanjima će pretežno biti pogođeni zaposleni iz kategorije „belih mantila“, posebno u Danskoj i Nemačkoj. Danski proizvođač vetrogeneratora rekao je da u proizvodnim pogonima neće biti značajnijih otpuštanja. Danski proizvođač vetrogeneratora rekao je da u proizvodnim pogonima neće biti značajnijih otpuštanja. Ukupno planirani višak zaposlenih je tek 1,6% globalne radne snage ove kompanije, koja je od polovinom godine brojala 24.300 ljudi.

"Uvek je teško otpuštati dobre, vredne kolege, ali najveći tržišni rast je van Evrope a naš globalni uticaj mora odražavati razvoj tržišta, na koja smo usmereni", poručuju iz Vestasa. Smanjenje broja zaposlenih doneće kompaniji godišnju uštedu od oko 30 miliona evra, počev od 2019. godine.



A u Srbiji vetrenjače niču, moglo bi se reči, kao pečurke. Ove godine je Srbija dobila još četiri vetrenjače u vetroparku "Malibunar" kod Vladimirovca. Srbija će do kraja 2018. godine imati mogućnosti za 250 MW iz energije vetra, a do 2020. trebalo bi da se završe i kapaciteti za novih 500 MW, najavio je ministar energetike Aleksandar Antić na otvaranju vetroparka u Vladimirovcu, kod Alibunara. Kad sve one budu završene dostići će se da je 27 odsto ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora. Prvi vetrogenerator, danske proizvodnje, postavljen je u Srbiji, kod Beograda oktobra 2003. godine. Snaga generatora je bila danas smešnih 21 kW, a prečnik elise je 13 metara. U Srbiji trenutno postoje vetrenjače kod Alibunara, Tutina, Vršca, a u realizaciji, ili u planu, su još na lokacijama Košava (Vršac) sledeće godine, i Kovačica i Čibuk (Kovin) 2019. godine.

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja Pekinškog univerziteta i univerziteta Jejl iz Sjedinjenih Američkih Država sprovedenog u Kini, stalna izloženost zagađenom vazduhu mogla bi da bude povezana sa kognitivnim sposobnostima. Američki i kineski istraživači četiri godine su pratili 20.000 ljudi oba pola, a najmlađi ispitanici imali su 10 godina. Naučnici veruju da štetni uticaj raste sa godinama starosti i da štetne materije najviše utiču na muškarce nižeg obrazovanja. Jedan od razloga zbog kojih je istraživanje pokazalo da su stariji muškarci bez visokog obrazovanja izloženiji zagađenju je taj što se obično radi o muškarcima koji rade napolju.

Oni veruju da su rezultati istraživanja važni za ceo svet - 80 odsto svetske populacije diše vazduh sa visokim procentom štetnih čestica. Istraživači su povezali nivo zagađenja i rezultate testova iz matematike, ali nisu uspeli da dokažu da zagađenje utiče na to koliko su ispitanici dobro uradili testove.



Istraživači su proučavali nivo sumpor-dioksida, azot-dioksida i čestica manjih od 10 mikrocentimetara u prečniku, u mestima u kojima ispitanici žive. Istraživanje se nije bavilo nivoima ugljen-monoksida, ozona i većih čestica. "Dokazali smo da je uticaj zagađenja na rezultate usmenih testova izraženiji kod starijih muških ispitanika slabijeg nivoa obrazovanja", navedeno je u zaključcima istraživanja. Zagađenje povećava i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, tvrde istraživači. Istraživanje je sprovedeno između 2010. i 2014. godine i sadržalo je 24 pitanja iz matematike i 34 pitanja o poznavanju sveta. I ranije rađena istraživanja pokazala su da zagađenje negativno utiče na kognitivne sposobnosti, a zagađivači povećavaju rizik i od obolevanja od depresije.

Iako se rezultati istraživanja odnose na Kinu, oni mogu pomoći zemljama u razvoju i ukazati na važnost zagađenosti vazduha, smatraju istraživači. Autori su istakli da je u 98 odsto gradova u kojima živi više od 100.000 stanovnika nivo zagađenosti vazduha viši nego što to propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Svake godine sedam miliona ljudi umre zbog izloženosti zagađenom vazduhu. Zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti 4,2 miliona ljudi koji su život izgubili 2016.godine. Čak 91 odsto svetske populacije živi u mestima u kojima je kvalitet vazduha lošiji od onoga koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a 14 gradova u Indiji nalaze se među 20 najzagađenijih na svetu, a devet od 10 ljudi na svetu diše zagađeni vazduh, pokazuju podaci SZO.

Najzagađeniji gradovi su Pešavar i Ravalpindi u Pakistanu i Mazar-i-Šarif u Avganistanu, a sa najnižim nivoima zagađenja su Sirnak (Turska), Muonio (Finska) i Bredkalen (Švedska), piše BBC.

Tesla nije bio naučnik koji je zaštićen akademskim nebesima, iz kule od slonovače, pisao oprezne naučne izveštaje. Izabrao je radije da bude originalni mislilac koji je tvrdio da će otkrića koja je načinio dovesti do socijalne revolucije. Od trećeg jula 1899. godine, pa do kraja je tvrdio da je naišao na „neiscrpni izvor energije“ koji može usmeravati kroz planetu. U budućnosti, koju je Tesla predskazivao, svet će biti povezan mrežom beskrajne energije, sve potrebe će biti zadovoljene, pustinje će procvetati, arktička prostranstva postaće plodna, gradovi budućnosti će biti apsolutno čisti i ljudi će biti oslobođeni svih bolesti, sasvim će nestati ratovi i jedini interes čovečanstva će biti stvaranje civilizacije koja će čoveka odvesti ka zvezdama.

Ova predskazanja zvuče kao nešto iz romana Žila Verna ili njegovog engleskog kolege H.Dž.Velsa. Ali Tesla je bio inženjer i biznismen koji je već pre toga zauzdao snagu Nijagarinih vodopada i preduzeo prve korake u konstruisanju električne mreže koja bi se rasprostirala peko svih kontinenata i kojom bi se za jedan dan prenosila ogromna električna snaga s jednog kraja planete na drugi.

Tesla je bio kategoričan. Čovek koji je inventivnošću daleko prevazilazio To,masa Alvu Edisona tvrdio je, čak, opijen grandioznom idejom, da ima mogućnost da usmerava energiju bez ikakvog gubitka na bilo koju tačku planete.

Ako je ta tvrdnja tačna i ako je jednostavno bila ignorisana od strane konvencionalne naučne javnosti, onda je čovečanstvu ukraden ogroman ćup zlata zakopan na kraju električne duge. Ili, da li su Tesline izjave i preskazivanja bili zasnovani na čistoj fantaziji? Da li se brilijantni mladi pronalazač pretvorio u sanjara koji sanja lažne snove?

Odgovori na ova pitanja vode nas na zanimljivu i neistraženu teritoriju, jer sve do pre nekoliko godina unatrag Teslini planovi za svetski sistem bežičnog prenosa energije bili su zaboravljeni, pokopani ispod gomile patenata i članaka koji datiraju s početka devetnaestog veka. U svakom slučaju, sklop okolnosti me je jednoga dana naterao da se zagnjurim u masu praktičnih patenata i ispitam tu tvrdnju koja je imala sve atribute naučne fantastike. Bio sam angažovan da testiram verodostojnost vizija Nikole Tesle o budućnosti. Radeći na tome došao sam do... tvrdnje da su Teslini aparati već napravljeni u Rusiji. Ako je to bilo tačno, onda su snovi bili u stvari pretvoreni u noćnu moru, jer, postojale su glasine da se takva tehnologija koristi za promenu i stvaranje zagonetnog oblika kontrole volje čitavih populacija na ogromnim prostranstvima Planete...“ Dejvid Pit: U TRAGANJU ZA NIKOLOM TESLOM

U banatskom selu Botoš već drugu godinu radi biopostrojenje koje za proizvodnju struje koristi poljoprivredne ostatke, odnosno biomasu. Bioelektrana u koju je uloženo 2,5 miliona evra prepoznata je kao značajan poduhvat koji je podržan bespovratnom subvencijom holandske vlade od 688.000 evra, dok je u okviru projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike, investirano dodatnih 275.000 dolara. Investitorima se pridružila i Erste banka, koja je u izgradnju biogasnog postrojenja kroz projektno finansiranje uložila 1,2 miliona evra. Nastavak ovog projekta, koji podrazumeva da se oslobođena toplotna energija upotrebi za grejanje sela, trebalo bi da se realizuje uz podršku nemačkih stručnjaka. da će tako i biti to je potvrđeno i prilikom nedavnog boravka delegacije nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u Srbiji, kada je jedna od tema razgovora na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou bila i realizacija programa partnerstva u oblasti bioenergije. Deo te priče je i izgradnja biogasnog postrojenja u selu Botoš.

– Veliki je izazov raditi na održavanju klimatske i energetske stabilnosti, pri čemu se kao jedan od najvažnijih zadataka, nameće očuvanje prirodnih potencijala za naredne generacije. S jedne strane suočeni smo sa izazovom očuvanja klime, a s druge strane je profit. Instaliranjem ovakvih biogasnih postrojenja dostižu se oba cilja, s obzirom na to da se žetveni ostaci iz poljoprivrede, koji su svuda u okruženju, koriste kao izvor energije. Na taj način se dobija ne samo električna energija, već i otpadna toplota, koju će ovo selo, nadamo se, koristiti za grejanje javnih objekata – naveo je prilikom posete preduzeću Bioelektra u Botošu Andrea Bauman, državni sekretar u Ministarstvu energetike pokrajine Baden-Virtemberg.



Izgradnja ovog postrojenja se realizuje uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, klime i energetike Baden-Virtemberga i projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji sprovodi GIZ. Treba naglasiti da bi ovo moglo da bude prvo postrojenje zasnovano na konceptu korišćenja otpadne toplotne energije za grejanje javnih i drugih seoskih objekata. U pogonu Bioelektra u Botošu, koji je otvoren pre dve godine, od biomase preostale iz poljoprivredne proizvodnje, proizvodi se 600 kilovata struje, dok je toplota, kao nusproizvod, neiskorišćena. Sudeći prema podacima Studije izvodljivosti koju je izradio GIZ, u Botošu bi trebalo da se izgradi distribuciona toplotna mreža, čime bi ovo mesto u Banatu dobilo jeftin i isplativ način grejanja kako javnih tako i privatnih objekata.

Bioelektrana u Botošu kao primarni proizvod daje električnu energiju, dok su sekundarni proizvodi toplotna energija i organska đubriva. Ovaj projekat i Studija izvodljivosti predviđaju da se sa viškom od 600 kilovata toplotne energije greje 7.000 kvadratnih metara javnih objekata, odnosno škola, zabavište, ambulanta, zgrada mesne zajednice, dom kulture, policijska stanica, sportska hala, ali i domaćinstva na trasi toplovoda. Kapacitet elektrane je jedan megavat toplotne energije po času, odnosno 8,3 miliona kilovatčasova godišnje. Izvor: Danas

Naučno-stručni skup INFORMATIKA 2018 – novi trendovi u razvoju informacionih sistema u organizaciji Društva za informatiku Srbije bio je jedinstvena prilika za upoznavanje sa nekoliko najznačajnijih informatičkih trendova u savremenom svetu. Posebno je bilo zanimljivo predavanje Ognjena Pantelića sa Fakulteta organizacionih nauka, čija se tema ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi u oblaku istina bavila modelima poslovanja kompanija ali koje je, sagledavanjem kompleksnih aspekata računarstva u oblaku veoma zanimljivo i za oblast primenjene energetike, odnosno za svakodnevnu inženjersku praksu u oblasti energetike, o čemu svedoče i ovi kraći izvodi iz predavanja:...Sa razvojem tehnologije i interneta, pojavila se potreba za dostupnošću podataka bilo gde, bez obzira na uređaj pomoću koga se pristupa podacima. Kao odgovor na potrebe korisnika pojavila su se ERP rešenja na Cloud platformi. Većina vendora danas nude ERP rešenja u „oblaku“. Postoje brojni faktori koje treba uzeti u razmatranje ako se planira prelazak sa klasičnog ERP sistema na Cloud platformu. Ljudski faktor predstavlja jednu važnu prepreku u prelasku na Cloud ERP.

Prednosti ERP sistema u oblaku se prvenstveno ogledaju kroz smanjenje troškova, bržu implementaciju, fleksibilnost i skalabilnost. Za razliku od kupovine ERP sistema, naknada za korišćenje ERP-a u oblaku plaća se kroz model pretplate, koja obično obuhvata softver, troškove hostinga i podršku, tako da je početni kapital potreban za realizaciju značajno manji nego za tradicionalne sisteme a operativni trškovi često mogu biti znatno niži. Jedan od glavnih nedostataka klasičnog ERP sistema je dužina njegove implementacije u preduzeću, za šta su obično potrebni meseci, pa i godine. S druge strane, rešenje zasnovano na webu nudi osnovnu konfiguraciju sa spektrom opcija koje mogu odmah da zadovolje zahteve većine preduzeća.



Nedostaci ERP-a u oblaku mogu se posmatrati kroz ograničenja i rizike koje sa sobom nosi računarstvo u oblaku a kao najvažniji izdvajaju se ograničena funkcionalnost i raspoloživost, smanjeni prilagodljivost i integracija, bezbednost podataka i organizacioni otpor. ERP sistemi u oblaku su fokusirani na pružanje usluga jezgra ERP funkcionalnosti, kao što su opšte računovodstvo, nabavke, potraživanja i obaveze. U toku je stalni razvoj novih funkcija kao što su statističke prognoze, planiranje, upravljanje proizvodnjom i druge, tako da je ponuda funkcionalnosti u oblaku trenutno siromašnija u odnosu na napredne funkcioje tradicionalnog ERP sistema ali se vremenom taj jaz smanjuje... S obzirom na mere, koje se mogu preduzeti protiv provajdera poslovanja u oblaku a čiji je cilj obezbeđivanje više sigurnosti, osećaj povećanog rizika od poslovanja u oblaku više je posledica nepoznavanja novih tehnologija nego stvarnih bezbedonosnih rizika.

Na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan, održanom krajem aprila u Beogradu, predstavljena je „Nacionalna tipologija škola”. Zahvaljujući Studiji, škole u Srbiji će mnogo lakše sprovoditi sanaciju grejanja i to uz poštovanje standarda energetske efikasnosti, što će im omogućiti smanjenje potrošnje energije, povećanje komfora i doprineti smanjenju zagađenja. U studiji „Nacionalna tipologija škola”, koju je sproveo tim stručnjaka Univerziteta u Beogradu, na osnovu analize prikupljenih obimnih tehničkih podataka sagledano je postojeće stanje objekata škola različitih veličina i datuma gradnje u Srbiji. Na osnovu tih podataka, koji su poslužili za klasifikaciju i tipologiju školskih objekata, svaka škola pojedinačno, lakše i preciznije može doneti odluku o adekvatnim građevinskim merama u prilagođavanju i zameni sistema grejanja, a time i proceniti sredstva neophodna za sanaciju.

Studija je sprovedena u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Prikupljanjem podataka obuhvaćeno je 1.900 škola, a ustanovljeno je da čak i one koje su obnavljane, a to je najčešće bila zamena prozora, nisu sanirane na adekvatan način i zbog toga će u nekom budućem vremenu ti radovi morati da se ponove.



Školama koje su učestvovale u izradi nacionalne tipologije, prilikom predstavljanja studije na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan u Beogradu, dodeljeni su energetski pasoši kao izraz zahvalnosti za pomoć i podršku u istraživanju.

Izvor: NIN

Do sada najveće elise za vetrocentrale proizvela je i pustila 2016. godine u rad danska firma LM Vind Pover, rekordna dužina je iznosila 88.4 metra – bile su duže od raspona krila aviona Airbus A380, ili jednake dužini dva olimpijska bazena. Obim takvog mamutskog rotora obuhvatio bi rimski Koloseum. Ali, u industriji vetroagregata stvari se brzo kreću napred. Za samo nekoliko godina, te lopatice će biti nadmašene u okviru sledećeg projeka danske kompanije – pripremaju se elise dužine 107 metara.



LM Wind Power je u vlasništvu globalne inženjerske firme General Electric, koja je u martu objavila da se nada da će do 2020. godine razviti veliku turbinu od 12 MW. Jedna turbina ove veličine, visine 260 m, mogla bi proizvesti dovoljno struje za napajanje 16.000 domaćinstava. Sada najjača svetska vetroturbina za trećinu snage je slabija – njena snaga je 8MW. Različite kompanije, uključujući Siemens, rade na razvoju turbina od oko 10MW. Kada su u pitanju vetrogeneratori, veličina elisa je veoma važna jer veće turbine „hvataju“ više energije vetra i to rade na većim nadmorskim visinama, gde je struja vetra konzistentnija. Međutim, dizajniranje i proizvodnja elisa ove veličine predstavljaju značajan inženjerski poduhvat a testiranje je posebno obimno, složeno i rigorozno. Prototipovi se izlažu savijanju, istezanju i uvijanju u aerotunelima. Tokom ispitivanja na zamor istežu se i skupljaju brzo milionima puta da bi se simulirale promene tokom životnog veka upotrebe. Testiraju se i na udar munja!

Najveće svetske vetrocentrale uglavnom su instalisane na moru, a ne na kopnu. Ne samo da je tako izbegnuta pojava ogromnih objekata koji štrče u vidokrugu ljudi, već su i vetrovi na moru neuporedivo snažniji. Izgradnja ogromnih vetrocentrala na moru ima brojne prednosti – velike ali i sasvim „kozmetičke“. Ako je centrala udaljena više od 40 kilometara od obale, zbog zakrivljenosti Zemlje neće se videti jer će turbine biti ispod horizonta!

U Pivari u Čelarevu, koja je u vlasništvu kompanije Carlsberg, počela je sa radom kotlarnica na biomasu. Ova investicija vredna milion evra predstavlja ne samo inovaciju na tržištu Srbije, već i iskorak u celokupnom poslovanju Carlsberg Grupacije, jer je to prva Carlsberg pivara u svetu koja je dobila kotlarnicu na biomasu. Primena biomase kao goriva je onaj vid tehnologije, od kojeg se očekuje da značajno doprinese unapređenju energetske efikasnosti pivare u Čelarevu i smanjenju negativnog efekta proizvodnje piva na životnu sredinu.



Puštanjem u rad kotla, koji sagoreva sečku, uz već postojeći biogasni kotao, pivara u Čelarevu je više nego udvostručila korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje, te njihov udeo sada iznosi 40%. Biomasa koju nova kotlarnica koristi kao gorivo je organska materija biljnog porekla, odnosno drvna sečka koja se kupuje od dobavljača ali dobija i mlevenjem otpadnih paleta iz same pivare. Kao obnovljiv izvor energije, biomasa je CO2 neutralna, što znači da sagorevanjem emituje tačno onoliko ugljen-dioksida koliko biljka veže procesom fotosinteze u toku rasta, navedeno je.

U Pivari uveravaju da su svi produkti sagorevanja kotlarnice, a to su pepeo i dimni gasovi, u skladu sa zakonskim regulativama Republike Srbije i Evropske unije, i nemaju štetan uticaj na životnu sredinu.

Energija iz obnovljivih izvora u Evropi može da dostigne 100% potrošnje električne energije ali samo u trajanju od nekoliko sati dnevno. Na ovu svoju izjavu, generalni sekretar Međunarodnog saveta za velike električne mreže visokog napona Filip Adam je dodao da su u prošlosti stručnjaci tvrdili da količina energije iz obnovljivih izvora koja se može integrisati u mrežu ne bi trebalo da prelazi 30%, to je bio nivo praga, iznad kojeg je postojao rizik od nestabilnosti elektroenergetskog sistema. U praksi se potvrđuje da nivo obnovljive energije može da dostigne 100%. U Danskoj, na primer, postoje dani kada se 100% potrošene energije proizvodi iz obnovljivih izvora.



Međutim, prema rečima generalnog sekretara CIGRE-a, pošto je Danska povezana električnom mrežom sa Nemačkom, Švedskom i Norveškom, stabilnost njenog energetskog sistema je osigurana ovim vezama. Ako je sistem neuravnotežen, Danska može dobiti dodatne energije iz ovih zemalja. Prema izveštajima agencija, ispostavlja se da kada Danska pokriva svoju potrošnju sa 100% energije proizvedene iz obnovljivih izvora, tada u ukupnom energetskom sistemu sa drugim zemljama taj udeo iznosi 30-40%. U Irskoj, na primer, koja se nalazi na ostrvu, udeo obnovljivih izvora energije dostiže 60% a Irci misle da mogu da ga povećaju na 70%.

U svakom slučaju, stoprocentni udeo energije iz obnovljivih izvora, uvek treba imati u vidu da se taj procenat može postići samo u kratkom periodu u toku dana jer ni sunca ni vetra istog intenziteta nema u toku celih 24 sata. Zato se energija kupuje tamo gde je ima ili se stratuju vršne elektrane na gas, čime se brzo nadoknađuje manjak energije iz obnovljivih izvora. I tako će biti sve dok se ne reši problem skladištenja energije na efikasan i ekonomičan način.

Dobro je poznata rasprostranjenost klasičnih resursa fosilnih goriva ali jedan do sada nekorišćeni izvor fosilne energije mogao bi da premaši ukupnu količinu energije, koja se nalazi u svim drugim poznatim fosilnim gorivima - to su gasni ili metan hidrati.

U poslednje vreme u fokusu energetskih istraživanja i eksploatacije gasa i nafte su škriljci ali se sve češće pominju gasni hidrati (metan-hidrati) kao energent sa još većim energetskim potencijalom i mogućom isplativošću. Tako američka Uprava za informisanje u energetici (EIA) procenjuje da gasni hidrati sadrže više ugljenika nego sva ostala fosilna goriva na planeti zajedno. EIA smatra da se pod ledom nalazi više desetina hiljada triliona kubnih stopa prirodnog gasa (Tcf) a ukupan potencijal gasa iz škriljaca procenjuje oko 7.000 Tcf.

Gasni hidrat je fascinantna supstanca koja izgleda kao led, ali zapravo se sastoji od molekula metana zarobljenih unutar rešetke molekula vode. Izložen plamenu, neće se istopiti - zapravo će se zapaliti i zato se i naziva “vatreni led”.

Hidrati prirodnog gasa mogu se naći zarobljeni pod arktičkim permafrostom, kao i ispod dna okeana. Ako je gas prisutan u dovoljnim koncentracijama ispod morskog dna u uslovima stabilnosti za gasni hidrat, onda je realno očekivanje da bude u obliku gasnog hidrata. Kada se gasni hidrat zagreva ili depresira, preobraća se u prirodni gas i vodu.

A kada se gasni hidrat izvede na površinu zemlje i zagrejava ili mu se snižava pritisak, jedan kubni metar gasnog hidrata oslobađa 164 kubna metra prirodnog gasa. To zapravo znači da u standardnim uslovima na površini zemlje, gasni hidrati zauzimaju 150 do 170 puta manju zapreminu od prirodnog gasa. Iz toga sledi da se ovi hidrati mogu, pod uslovima koji vladaju u njihovim prirodnim deponijama, koristiti za skladištenje prirodnog gasa. Takav energent se može čuvati na temperaturi i pritisku, koji mu obezbeđuju stabilnost i kada je potreban gas za sistem snabdevanja, gasni hidrat se rastapa i isparava pri nižem pritisku i uvodi u sistem gasovoda.

Kineski inženjeri su prošle godine prvi put uspešno oslobodili prirodni gas iz ledenih naslaga ispod Južnog kineskog mora i tako učinili korak bliže ka eksploataciji ovog, do sada nekorišćenog izvora energije. Ali, Japan je još u martu 2013. u Pacifičkom okeanu, 80 kilometara od obale centralnog Japana uspešno izvadio prirodni gas iz zamrznutih naslaga hidrata metana ispod dna mora kao prvi primer eksploatacije iz podmorja - tada se pojavio plamen iz cevi, pobodene u dno okeana.

Troškovi eksploatacije “smrznutog” gasa sa morskog dna mnogo su viši nego kod drugih metoda dobijanja prirodnog gasa. Ali najnoviji uspeh u Kini je korak ka komercijalizaciji ovog energetski intenzivnog izvora goriva, koji obećava. U poređenju sa rezultatima, koji su postignuti u japanskim istraživanjima, kinesci naučnici su uspeli da izdvoje mnogo više gasa u svojim naporima.

Ali, gasni hidrati kriju u sebi manu, koja važi za sva gasna goriva. Od trenutne emisije gasova u svetu, 14% pripada metanu. Metan ne ostaje u atmosferi dugo poput ugljen-dioksida, ali je njegov uticaj na zagrevanje mnogo veći od uticaja CO2 za svaki emitovani gram gasa. Metan je super potentni gas staklene bašte sa do 36 puta više potencijala globalnog zagrevanja od ugljen-dioksida.

Posle rasprave na tri nivoa o usvajanju nove verzije revizija osnovnog standarda za sisteme menadžmenta energijom ISO 50001 je i dalje u toku.

Od 2011. godine organizacije su u mogućnosti da prate sistematski pristup u postizanju kontinuiranog poboljšanja energetskih performansi, uključujući energetsku efikasnost, korišćenje energije i potrošnju, zahvaljujući ISO 50001.

Kao i svi međunarodni standardi, ISO 50001 je podvrgnut periodičnoj reviziji kako bi se osigurao kontinuitet u njegovom ispunjavanju potreba koje se brzo menjaju u energetskom sektoru. Ovaj rad obavlja tehnički odbor ISO-a odgovoran za upravljanje energijom i uštedu energije (ISO/TC 301).

Možda je za verziju 2018 najvažnija promena ugradnja strukture na visokom nivou, koja omogućava poboljšanu kompatibilnost sa drugim standardima sistema upravljanja. Struktura na visokom nivou je jednostavan i efikasan koncept. Zbog toga što organizacije često primenjuju niz standarda sistema upravljanja, korišćenje zajedničke strukture, kao i mnogih istih pojmova i definicija, pomaže da stvari ostanu jednostavne. Ovo je naročito korisno za one organizacije koje odluče da upravljaju jednim sistemom menadžmenta koji se ponekad naziva integrisanim a koji istovremeno može zadovoljiti zahteve dva ili više standarda sistema upravljanja.

Postoje i druga poboljšanja u verziji iz 2018. godine kako bi se osiguralo da ključni koncepti koji se odnose na energetske performanse budu jasni za mala i srednja preduzeća. Ovo je važno u podsticanju korišćenja upravljanja sistemskim standardima u malim i srednjim preduzećima jer postoji zabluda da samo multinacionalne kompanije imaju korist od međunarodnih standarda. To nije slučaj jer mala i srednja preduzeća širom sveta koriste ISO standarde kako bi izgradili poverenje kupaca i smanjili troškove u svim aspektima svog poslovanja, uključujući ispunjavanje regulatornih zahteva.
Preneto sa portala Kvalitet

U dva dana ove nove godine, “vazduh u Beogradu je bio zagađen do alarmantnog nivoa”, koji zahteva, prema medijima, obavezno preuduzimanje ličnih mera zaštite (a uskoro, možda, i opštih!) i odmah zatim, sutradan, “ne pamti se kad je bio tako čist i kvaliutetan”, prosto da ga neko preduzimljiv pakuje u boce i izvozi. Košava je, naravno, duvala dva dana i šta trećeg dana? Opet alarmantno stanje, opet saveti o izbegavanju kretanja, zatvaranju prozora…



“Vreme je hladno, vazduh je zgusnut pa je koncentracija zagađujućih materija povećana…” Ili - “kad je toplo vreme, vazduh se sporo razređuje što uslovljava povećane koncentracije zagađujućih materija...” Izgleda, kako to tumače eksperti, da zimi kvalitetu vazduha ne pogoduje ni toplo ni hladno vreme, najbolje bi bilo nešto nedefinisano, recimo – mlako vreme!

A zapravo samo se treba u informisanju i komentarisanju izmerenih vrednosti uzdržati od dramatičnih tonova – od euforije kad je vazduh čist i panike kad je povišeno aerozađenje. Pogotovu što u Beogradu neka merna mesta malo su u funkciji, pa onda neko vreme nisu i tako godinama i zato je teško upoređivati izmerene vrednosti čak i za jednu sezonu a kamoli za više godina unazad.

Pošto građane svakako treba obaveštavati o nivou zagađenosti vazduha, bilo bi korisno da se umesto periodičnih uzbunjivanja i hvalospeva vazduhu, uredno, svakodnevno objavljuju podaci sa pouzdanih mernih mesta. A što se “stručnih” komentara tih podataka tiče – tu se ipak ništa ne može uraditi, ime i slika u novinama ili na televiziji su neodoljiv izazov.

Potencijali za uštedu energije u poljoprivredi su ogromni i gotovo da ne zaostaju za mogućnostima uštede u drugim oblastima potrošnje energije. Najveće uštede u poljoprivredi su moguće u pumpnim sistemima za navodnjavanje, u transportu i u rasveti kod krajnjeg potrošača energije ali i u drugim sektorima poljoprivrednih delatnosti.



Samo u ove tri pomenute oblasti uštede u potrošnji energije mogu dostići 10 posto od ukupne potrošnje energije u poljoprivrednom sektoru. Pored toga, moguće su mnoge druge uštede prilikom obrade zemljišta, kao i kod nekih složenih ili tehnički zahtevnih radova. Ukratko, povećanjem energetske efikasnosti ostvaruju se značajne uštede u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda, na farmama i u proizvodnji hrane.

Proizvodnja mleka

Više od bilo koje druge poljoprivredne delatnosti, muža i prerada mleka se oslanja na električnu energiju: za mužu krava (vakuum pumpe), za hlađenje i skladištenje mleka, za pripremu tople vode i za rasvetu.

Korišćenje đubriva

Računa se da oko jedne trećine ukupne potrošnje energije u poljoprivredi otpada na proizvodnju trgovačkih đubriva i proizvodnju pesticida. Konačno, smanjenje potrošnje energije u tom sektoru poljoprivrede sniziće značajno i cene tih trgovačkih proizvoda.

Plastenici

Tipična struktura godišnje potrošnje energije u plastenicima je: 75% na grejanje, 15% na potrošnju električne energije i 10% za vozni park. Očigledno je da su najveće mogućnosti za povećanje energetske efikasnosti u plastenicima iste kao i stambenim, javnim i industrijskim objektima - smanjenje gubitaka toplote kroz procepe, izolacioni materijali zidova, zaptivanje vrata, prozora i drugih otvora i, naročito, racionalna ventilacija, odnosno, manji broj izmena vazduha.

Navodnjavanje

Istraživanja u raznim zemljama pokazala su da sistemi za navodnjavanje obično nisu tako efikasni kao što bi trebalo da budu: u proseku, oko 25% električne energije koja se koristi za navodnjavanje izgubi se zbog lošeg goriva i neefikasnih motora. Pravilno projektovan sistem za navodnjavanje obezbeđuje formiranje odgovarajućeg nivoa vlage u tlu, što daje veće prinose, manje otpadnih voda, ne dovodi do erozije tla i drugo.

Poljoprivredne mašine

Najveće mogućnosti za uštede energije kod poljoprivrednih mašina su u dobrom izboru sistema za obradu tla i efikasnost goriva za traktore ali i u dobrom održavanju ovih mašina, počev od pritiska vazduha u gumama, smanjenju praznog hoda mašina i slično.

U Kini je završeno i povezano na lokalnu električnu mrežu najveće na svetu plutajuće postrojenje sa sunčanim panelima. Suočena sa enormnim emisijama ugljenika, kineska vlada je ovim dostignućem pokazala da ima vodeću ulogu u primeni obnovljivih izvora energije



Postrojenje, snage 40 MW električne snage, izgrađeno je u gradu Huanijanu, u provinciji Anhui, što predstavlja malu ironiju – ovaj region je nekada bio vodeći u Kini po proizvodnji uglja!

Plutajuće solarne elektrane su sve popularnije u svetu zbog jedinstvenog efekta njihove konstrukcije – istovremeno se oslobađa zemljište u gusto naseljenim područjima i smanjuje isparavanje vode. Hladan vazduh na vodenoj površini takođe doprinosi smanjenju rizika od atrofije solarnih panela, koja je često posledica njihove dugotrajne izloženosti visokim temperaturama.

Ovo postrojenje jedno je od mnogih, koje Kina gradi ili je već izgradila. U istom regionu već je izgrađeno solarna postrojenje snage 20 MW a takođe drži još jedan “svetski” rekord – na prostoru, površine veće od 17 kvadratnih kilometara izgrađeno je najveća solarna elektrana na svetu.

Izgradnja ovih postrojenja moguća je zahvaljujući rapidnom sniženju cena zbog napretka u tehnologiji. Do 2020. Kina bi mogla da snizi troškove izgradnje solarnih elektrana za trećinu cene konkurencije. Sem toga, Kina planira da poveća proizvodnju energije iz nefosilnih goriva za 20%.

Mreža dobre energije - dobrovoljna platforma za povezivanje lokalnih samouprava i partnera iz vladinog, nevladinog i poslovnog sektora posvećenih primeni i širenju pozitivne prakse i rešenja u lokalnoj energetici - osnovana je na konferenciji održanoj 3. oktobra u Sremskim Karlovcima.



Mreža dobre energije osnovana je na konferenciji upriličenoj u zgradi Magistrata, na kojoj se okupilo oko 100 predstavnika gradova i opština, civilnog i poslovnog sektora, a oko potrebe za održivim rešenjima za lokalnu energetiku. Gradovi Šabac i Pirot i opština Vrbas su prve jedinice lokalne samouprave koje su potpisale Povelju dobre energije sa osnivačima Mreže - Beogradskom otvorenom školom, RES fondacijom i Pokretom gorana Vojvodine.

Šta je to dobra energija – bilo je pitanje koje se čulo tokom konferencije. Prema Povelji Mreže dobre energije, osnovni principi koji određuju dobru energiju su da je ona lokalno dostupna, usklađena sa očuvanjem životne sredine, da se planira dugoročno, da je u vlasništvu lokalne zajednice, da se koristi efikasno, da se o njoj javno razgovara putem transparentnih rasprava koje uključuju sve zainteresovane strane; dobra energija je obnovljiva, ne doprinosi globalnom zagrevanju i kadra je da kvalitetno greje domaćinstva u Srbiji čuvajući zdravlje i kupovnu moć njenih građana. Ovako dobra energija se isporučuje u saradnji i partnerstvu svih zainteresovanih strana.

Mreža dobre energije je osnovana kao platforma koja će opštinskim i gradskim upravama olakšati rešavanje izazova lokalne energetike poput javne rasvete, daljinskog grejanja, izrade planova potrošnje i ušteda itd. Mreža okuplja jedinice lokalne samouprave koje već imaju rezultate i iskazuju spremnost da postave ambiciozne ciljeve lokalne energetike, kao i da svoja iskustva dele. Mreža ih povezuje sa autentičnim i posvećenim šampionima održivog razvoja iz organizacija civilnog društva, privrednih društava i sa razvojnim partnerima, koji zajedno poseduju znanja i resurse da podrže pronalaženje optimalnih rešenja na lokalu.

Svoju podršku osnivanju Mreže dobre energije i njenom konceptu dala je i Energetska zajednica, čija je predstavnica Irina Lazzerini, ekspert za održivu energetiku, naglasila značaj energetske efikasnosti i lokalnih rešenja u ostvarivanju ciljeva Energetske zajednice. Kako se mogu finansirati projekti dobre energije govorio je Marko Blagojević, direktor Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Na konferenciji su takođe svoje programe podrške energetskoj efikasnosti i dobroj energiji predstavili Švajcarska kancelarija za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i drugi.

Konferencija je organizovana uz podršku Fonda Braće Rokfeler, Fondacije Hajnrih Bel, kao i programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine "CSOnnect", koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu, a finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Izvor: BOŠ, RES fondacija

Novi rekord je postavljen. Sa svojim novim sistemom od 360 Viessmann kolektora Toplana Pančevo se upisala u istoriju kao korisnik najvećeg solarnog termalnog sistema u Srbiji.



Ali, nije samo veličina sistema ono što je jedinstveno - primena ovog sistema je osmišljena na dosad neviđen način. Leti, sva ta ogromna količina energije Sunca koju apsorbuju kolektori služi pre svega za zagrevanje tople sanitarne vode koju će koristiti stanovnici Pančeva. Međutim, u zimskim mesecima toplotna energija koju stvaraju kolektori služi za efikasnije grejanje pančevačkih stanova - za povećanje temperature vazduha za sagorevanje u kotlovima u toplani i za predgrevanje vode koja će se distribuirati dalje prema potrošačima.

Izuzev opreme, Viessmann je isporučio ''state-of-the-art'' mikroprocesorsku regulaciju moćnih performansi, koja vodi računa o svakom detalju ovog originalnog koncepta.

Radove na instalaciji izvela je firma "Jedinstvo" iz Sevojna, a čitav projekat je finansiran iz fondova Evropska Unije.

Projekat solarne pustinjske kuće na kojem pod mentorstvom profesora radi Twist box tim studenata i diplomaca Beogradskog univerziteta uspeo je da se uz 20-ak najprestižnijih fakulteta plasira za finalno nadmetanje Solar Decathlon Middle East koje se naredne godine održava u Dubaiju u organizaciji DEWA (Dubai Electricity and Water Authority). Kuća koju je projektovao beogradski tim profesora i studenata ima oko 80 kvadrata, a predviđena je za stanovanje tri generacije ili šest osoba.



Reč je o izuzetno uglednom međunarodnom takmičenju čiji je osnivač američko ministarstvo energetike, koje je već posle nekoliko godina postalo globalni događaj čiji je cilj da se testiraju najnovije tehnologije, a akademski sektor uključi i ponudi novi pogled na pitanje savremene, održive, zelene gradnje i energetske efikasnosti. Ujedno, to je prilika da se nove ideje povežu sa privredom, pošto je takmičenje izuzetno zahtevno pa čak ni najbolji, najjači svetski fakulteti ne mogu to da sprovedu sami već u saradnji sa firmama iz branše koje prepoznaju tehnologije budućnosti. Twist box tim iz Srbije predvodi profesorka Nataša Ćuković Ignjatović, docentkinja na Arhitektonskom fakultetu, uz saradnju sa kolegama mentorima sa Elektrotehničkog, Mašinskog, Tehnološkog i Šumarskog fakulteta.

- Tokom takmičenja gradi se kuća za stanovanje, ali se insistira na njenoj funkcionalnosti, energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji. Ovoga puta pravimo objekat za tri generacije i za ekstremne klimatske uslove, a osim što mora da bude upotrebljiva, funkcionalna i samodovoljna u pustinjskom ambijentu koji oskudeva u komunalnoj infrastrukturi, ona je i demonstracioni paviljon jer široj javnosti predstavlja mogućnosti novih tehnologija - kaže za Danas profesorka Ćuković Ignjatović.

Ona naglašava da je specifičnost ovog projekta upravo u klimatskom izazovu, jer su se ranija takmičenja odvijala u uslovima umerene i kontinentalne klime, ali dodaje da su izazov i kulturološke odlike.

- Kada smo počeli da radimo, upoznali smo se koliko je to bilo moguće sa zemljom, narodom, klimom i podnebljem, pa projekat obuhvata i te specifičnosti. Dakle, mi smo je projektovali ne prema ustaljenim konvencijama, niti prema aktuelnoj doktrini u arhitekturi, nego smo pokušali da nađemo neku novu interpretaciju kroz formu i sadržaj zgrade, odnose unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora koji su u tamošnjoj zajednici drugačije, zatvorenije nego kod nas. Pokušali smo da kuću pozicioniramo tako da ima i dovoljno privatnosti i da korisnicima pruži mogućnost kontakta sa spoljašnjom sredinom - ističe profesorka.

Druga specifičnost projekta je što može da se izvede i uz jednostavnu i uz primenu najsavremenijih tehnologija, pa isto arhitektonsko rešenje, u zavisnosti finansijskog kapaciteta i ambicije korisnika, može da se izradi i u svedenoj varijanti, ali i sa svom raspoloživom opremom.

- Ta kuća ima apsolutno sve sadržaje, potpuno opremljenu kuhinju, kupatilo, dnevne i spavaće sobe, rasvetu, klimu, i sve to, kada se u zadatih deset dana sklopi na izlagačkoj lokaciji, mora da funkcioniše. Tokom perioda od dve nedelje, koliko traje ocenjivanje, u tom objektu se prave obroci za posetioce, mala žurka da bi se videlo kako funkcioniše kada u njoj boravi više ljudi, mora da se napuni i električno vozilo koje je sastavni deo projekta, i da se izveze određenom putanjom... Dakle, nije samo izlaganje, već ispitivanje karakteristika koje se mogu fizički izmeriti, poput temperaturnih uslova, osvetljenja i slično, a ocenu daje i publika. U deset disciplina biraju se najuspešniji, a na kraju se određuje finalni pobednik - objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da je veliki doprinos dala saradnja sa profesorima i diplomcima Elektrotehničkog, Mašinskog, Šumarskog fakulteta i FON-a, koji takođe imaju svoje sektore u tom projektu. Za većinu učesnika novo iskustvo bilo je takva vrsta timskog rada u kome se učesnici smenjuju, rade kroz pojedine predmete, ali i u slobodno vreme. Često im je izazov i to što "izlaze iz svoje kože", jer zahtevi prevazilaze univerzitetske programe, pa se traži biznis plan projekta ili prezentacije pojedinih segmenata. Ali, ta faza je uspešno okončana, stiglo se do makete "pustinjske kuće" koja sada iz suterena Beogradskog univerziteta treba da pođe put Dubaija. U pomoć je pozvana kompanija DHL, koja će se, kao prijatelj Arhitektonskog fakulteta, pobrinuti da pošiljka bezbedno stigne na lokaciju gde se u oktobru održava velika manifestacija Dubai solar šou, sa 2.000 izlagača iz celog sveta.

- Nadam se da će na tu radionicu i kolege sa ETF moći da pođu sa nama, da u ovom prvom javnom predstavljanju vidimo kako stoji konkurencija i da napravimo kontakte sa sponzorima, jer nam je neophodna pomoć u drugoj fazi. Naime, kuća se prvo sklapa ovde, "radi" i otvorena je za javnost mesec-dva, a nadamo se da ćemo od Grada dobiti dovoljno atraktivnu lokaciju za to. Potom se objekat rasklapa, prevozi i ponovo montira na takmičarskoj lokaciji. Za taj proces je u finalnom delu potrebno da u Dubai otputuje najmanje tridesetak studenata i profesora kako bi sklopili i predstavili pustinjsku kuću. Fakulteti nemaju ta sredstva i bez sponzora dalji rad na projektu bio bi nemoguć - kaže Nataša Ćuković Ignjatović.

Izvor: Danas

Tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu učestvuje u PRE-TECT eksperimentalnoj kampanji za atmosferska merenja, organizovanoj u okviru GEO-CRADLE pilot projekta koji se odnosi na adaptaciju na klimatske promene. PRE-TECT eksperimentalnu kampanju organizuje Nacionalna opservatorija iz Atine, a merenja će biti izvršena tokom aprila 2017. godine u mestu Finokalia na Kritu. Epizode transporta Saharskog peska su česte u ovom regionu ali uloga peska u klimatskom sistemu nije dovoljno poznata. Intenzivna merenja različitih karakteristika čestica peska u atmosferi biće vršena iz aviona, kao i sa zemlje, i pružiće naučnicima nove značajne informacije. U većini dosadašnjih prognostičkih modela, uticaj peska i drugih čestica u atmosferi na oblake i padavine se tretira vrlo uprošćeno, a zahvaljujući novim istraživanjima i podacima dobijenim na osnovu atmosferskih posmatranja ovi efekti se mogu tačnije računati. Naš tim za sada jedini može na dnevnom nivou da prognozira formiranje hladnih oblaka zbog prisustva pustinjskog peska u atmosferi korišćenjem DREAM modela. Dobijeni rezultati treba da omoguće validaciju postojećih modela za prognozu transporta pustinjskog peska i njegove uloge u atmosferi, kao i bolju karakterizaciju optičkih karakteristika peska što će doprineti preciznijem opisivanju procesa apsorpcije solarnog zračenja.

Poljska nema nameru da odustane od uglja, mada bi nadanja vlade Poljske da će dobiti poseban tretman kod Evropske unije za svoju privredu energetski zavisnu od uglja mogla biti razbijena zbog strogog opredeljenja ovog bloka da ograniči proizvodnju „prljavih goriva“, piše Bloomberg. Najveća privreda u istočnom delu EU mora da gradi dodatne elektrane na ovo gorivo kako bi izbegla nestašice u snabdevanju električnom energijom i samim tim ekonomsku krizu, rekao je prošle nedelje na jednom skupu ministar privrede Poljske Krzysztof Tchorzewski. Na istom skupu dobio je odmah odgovor od potpredsednika EU zaduženog za formiranje energetske unije, Maroša Šefčoviča - da Brisel neće dozvoliti subvencije za elektrane na ugalj.

Poljska 80 odsto energije dobija iz uglja. Vlada u Varšavi kaže da bi morala da investira 200 milijardi zlota (52 milijarde dolara) ako bi tu zavisnost želela da smanji na 50% do 2050. Vlada za sada planira da do 2025. doda svom energetskom potencijalu još 100 gigavata kapaciteta iz TE na ugalj, uz investiciju od 60 milijardi zlota. Vlada takođe želi da uspostavi mehanizam tržišta kapacitetima kojim bi plaćala proizvođačima zadržavanje TE u rezervi, što bi do 2027. dodalo računu još 26 milijardi zlota. Dakle, pozicije Varšave i Brisela po ovom pitanju su radikalno oprečne. Eksperti ne veruju da će Komisija odobriti Poljskoj mehanizme kapaciteta kojima bi iz državne kase proizvođači dobijali mesečno 3 milijarde zlota za držanje elektrana na „mrtvoj straži“, ali smatraju da će vlada nekako pronaći način da počne gradnju novih TE na ugalj. Za sada, umesto odgovora i dogovora, dve strane jedna drugoj upućuju pitanja. Šefčovič: „Dali investiramo u pravu tehnologiju, da li investiramo u nešto što će za 15 do 30 godina biti irelevantno”. Tchorzewski: „Ako smo 80% oslonjeni na ugalj za proizvodnju električne energije, kako to možemo promeniti? Da ne kažem, zašto bismo to radili?“

Iz godine u godinu pojačava se pritisak na naš energetski sistem budući da cene osnovnih energenata rastu, dok se propisi u oblasti zaštite životne zaštite pooštravaju. Da bi se smanjila zavisnost naše zemlje od uvoza energenata kao i da bi se podigla energetska bezbednost Vlada je odredila za svoj strateški cilj da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Biomasa čini 61 odsto ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije u Srbiji, koju nažalost rasipamo jer se ovaj izvor nekontrolisano upotrebljava za krajnje neefikasno dobijanje energije. Štaviše, u južnim i istočnim krajevima naše zemlje drvna masa koja čini polovinu raspoložive biomase uglavno se koristi kao drvo za ogrev.

Propisane kvote za elektrane na biomasu i biogas iznose ukupno 143 MW a do sada su ulagači iskoristili manje od 20 odsto odobrenih kapaciteta. Ipak, bogati resurs biomase čija se količina u Srbiji procenjuje na 3,405 tona naftnog ekvivalenta i dalje je na raspolaganju investitorima koji planiraju da ulože u izgradju postrojenja na biomasu i biogas. A tu su i podsticajne mere koje je Vlada usvojila u želji da podrži investitore u obnovljive izvore energije.

Ukoliko razmišljate o ulaganju u elektranu na biogas ili biomasu vaš prvi korak jeste da odaberete lokaciju za izgradnju postrojenja uzimajući u obzir dostupnost i količine ovih sirovinskih potencijala. Da biste saznali od čega zavisi odabir lokacije za elektranu i kako da izračunate isplativosti čitave investicije shodno električnoj iskoristivosti postrojenja, pročitajte tekst na ovom LINKU.

Izvor: Energetski portal

Trenutna ulaganja u obnovljive izvore energije nisu dovoljna da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 2°C, upozorila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA). Ova ulaganja su 2015. godine iznosila oko 300 milijardi dolara, a trebalo bi da se utrostruče do 2030. godine, na godišnjem nivou. Iako su se ulaganja u obnovljive izvore energije znatno povećala u proteklih 10 godina, njihov nivo nije dovoljan da bi se dostigli klimatski ciljevi i svet se sada kreće ka rastu temeprature u proseku između 2°C-3°C.

Kako prenosi portal EurActiv, udeo obnovljivih izvora energije iznosi 18%, a trebalo bi da se udvostruči do 2030. da bi se zagrevanje ograničilo na dva stepena. U izveštaju koji je podnela IRENA navodi se da bi energija iz obnovljivih izvora i bolje energetska efikasnost omogućili da se emisije ugljen-dioksida (CO2) prepolove i da se tako ispuni cilj od 2°C. "Ulaganja u obnovljive izvore energije trebalo bi da se povećaju sa oko 305 milijardi dolara (286 milijardi evra) u 2015. godini na oko 900 milijardi dolara (845 milijardi evra) godišnje između 2016. i 2030. godine", kažu u Agenciji.

Razvoj novih tehnologija omogućio je da se drastilčno smanje troškovi proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. To je takođe omogućilo da taj sektor postane povoljan izbor za proizvodnju energije, iako su pale cene fosilnih goriva. Solarni paneli su najbolji primer za to, njihova cena se prepolovila od 2010. godine i trebalo bi da padne za još 60% u narednoj deceniji. Prema procenama agencije IRENA, najbrži rast će imati kapaciteti i proizvodnja iz fotonaponskih solarnih sistema. Ključnu ulogu će imati razvoj baterija za skladištenje struje, čiji bi kapacitet mogao da se poveća sa jednog gigavata (GW) dnevno na 250 GW do 2030. godine.

Zanimljiv je podatak da se struja za 90 miliona ljudi u svetu proizvodi izvan klasične elektroenergetske mreže, iz obnovljivih izvora energije, što je od ogromnog značaja u delovima sveta u kojima je teško razviti klasičnu mrežu snabdevanja energijom.

Vetropark kod Alibunara, toplana na biomasu u Padinskoj skeli, solarni paneli na objektima Beogradskog vodovoda, pa onda spalionice smeća kod Užica i u Pančevu (ali ne tamo, gde ga najviše ima – u Beogradu!) – svakog dana se nešto planira ili pušta u pogon i tim povodom se obavezno pohvali naš pristup proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Obnovljivi izvori energije – to je sintagma, koja pomalo postaje opsesija u razgovorima o energiji ali proklamovani cilj je smanjenje emisije štetnih gasova a korišćenje obnovljivih izvora je jedan od puteva do tog cilja. Zašto je bitno pravilno se fokusirati? Zato što se u suprotnom zanemaruju tehnoekonomski aspekti pojedinih vidova proizvodnje energije i uticaj povećanja energetske efikasnosti na emisije štetnih gasova.

Jer, na primer, u prethodnih 15 godina Nemačka je uložila u razvoj srpskog društva 1,6 milijardi evra a u poboljšanje energetske efikasnosti i modernizaciju proizvodnje energije 1,2 milijarde!

Beograd je na dobrom putu da kompleksnom pitanju priđe na pravi način – da ustoliči obavezu da se komparativnim analizama tehnoekonomskih pokazatelja biraju najpovoljnija rešenja za konkretne situacije u pogledu lokacije, vrste potrošača i uslova za primenu.

Pošto se obavezao da će, u okviru svetske klimatske inicijative, do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 40 procenata, Beograd pristupa izradi sopstvenog akcionog plana održive energije i adaptacije na klimatske promene ali sa jedinim ispravnim pristupom – nijedan vid obnovljive energije nije sam po sebi bogomdan! Da se izbegnu parcijalne inicijative i ulaganja u stilu – gde god nađeš zgodno mesto… glavni grad će morati da obaveže sve aktere na svojoj teritoriji da tehnoekonomskim analizama obrazlože i izaberu najpovoljnije rešenje u svakoj konkretnoj situaciji.

Zašto je to neophodno, ne samo na nivou Beograda? Vetroparkovi, toplane na biomasu i solarne centrale uz spalionice smeća (iako nije OIE, smeće se nezaustavljivo “obnavlja”) već niču oko Beograda ili se najavljuje njihova izgradnja. Pri tom, njihova isplativost uvek proističe iz subvencija jer su fid-in tarife svakako vid subvencije, ali – odakle te pare dolaze i do kada će tih subvencija biti?

“Nastaviće se stalan pad broja radnih sati u toku godine u termoelektranama u Evropi”, ocena je švajcarskih analitičara. Mnoge postojeće termoelektrane su ispod optimalnog nivoa u pogledu energetske efikasnosti i emisije ugljendioksida jer ne rade u optimalnim režimima, zato što je cena energije iz obnovljivih izvora trenutno povoljnija. Ali, onda se događa situacija u Španiji, koju ste već opisali. Da li takav razvoj događaja i nama preti? Sasvim je zakonomerno da se ista stvar ponovi, jednog dana, kod nas, našom voljom ili zato što će EZ reći – sad nema više subvencija!

Zato je neophodno da se sprovede to, što Beograd planira – da se za širu teritoriju grada ili čak Republike studiozno prouče i uporede prednosti i mane pojedinih rešenja i donose ispravne, na duže staze “održive” odluke, pogotovu kada se finansiraju iz gradskog džepa, odnosno – džepa njegovih građana!

Srbija se po performansama energetskog sistema popela za četiri mesta, na 70. poziciju među 127 zemalja, pokazao je novi izveštaj "Indeks performansi globalne energetske arhitekture 2017" Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Bolje od Srbije u regionu su plasirane Albanija i Hrvatska. U svetu po energetskim performansama predvodi Švajcarska a od članica EU najbolja je Švedska.

Energetski sistemi zemalja ocenjivani su po tri kriterijuma (sa ukupno 18 indikatora) - pristup energiji i bezbednost, ekološka održivost i doprinos ekonomskom rastu. Srbija se inače kreće gore-dole - u prethodnom izveštaju SEF, za 2016. godinu, bila je 74. dok je 2015. bila 71.

Među rangiranim zemljama iz okruženja, ubedljivo najbolje performanse energetskog sistema ima Hrvatska koja je na 18. mestu globalne liste, kao i godinu dana ranije, a sledi Albanija na 25. poziciji ili za osam mesta niže nego 2016.

Na globalnom nivou po performansama energetike je prva Švajcarska a druga Norveška, dok su najbolje plasirane članice EU Švedska (3. mesto), Danska (4) i Francuska (5). Na poslednjem, 127. mestu liste je Bahrein. Lista zemalja sa najboljim performansama je ove godine manje-više ista kao 2016, jedino su se među prvih 20 probile Irska (16. mesto), Nemačka (19) i Slovačka (20).

Forum navodi da su zemlje sa najboljim performansama uglavnom manje, npr. Švajcarska, Urugvaj (10), Portugalija (11) i Slovenija (13), koje su relativno lakše od velikih sprovele promene u energetskim sistemima. Da uspeh manjih zemalja nije pravilo, pokazuju velike zemlje, gledano prema BDP, koje su takođe visoko plasirane - Francuska, Britanija (15) i Nemačka. Ali, ni veliki BDP po stanovniku nije pravilo a dokaz su Paragvaj (22) i Albanija.

Analitičari Foruma navode i da su zemlje bogate prirodnim resursima u boljoj poziciji da, uz dobro upravljanje, podstaknu svoje ekonomije i obezbede populaciji sigurnu i jevtinu energiju.

Međutim, većina od 20 najboljih su neto uvoznici energije, jer nemaju dovoljno prirodnih resursa, uz izuzetak Norveške i Kolumbije (8) koje su neto izvoznici i Danske koja je nadomak pariteta po tom pokazatelju.

Uz Švedsku, Dansku, Francusku, Austriju (6) i Španiju (7) među prvih 10, među prvih 20 po energetskim perfomansama u svetu iz EU su i Portugalija, Finska (12), Slovenija, Britanija, Irska (16), Letonija (17), Hrvatska, Nemačka i Slovačka.

Lica, koja se osposobljavaju za praktično obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i poslova pregleda i provere opreme za rad i poslova ispitivanja uslova radne okoline, polažu stručni ispit u ministarstvu nadležnom za poslove rada. Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita, koju rešenjem obrazuje nadležni ministar.

Savez energetičara Srbije organizuje pripremnu nastavu za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica, prema Pravilniku o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica ("Sl. glasnik RS", br. 111/2013, 57/2014, 126/2014 i 111/2015). Priprema obuhvata upoznavanje sa materijom, obrađenom u zakonskim i podzakonskim aktima, i rad na konkretnom primeru sa primenom zakonskih odredaba i praktičnim uputstvima i u potpunom skladu sa Programom za polaganje stručnog ispita o praktičnoj osposobljenosti lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline.

Priprema, koju vodi licencirani saradnik sa položenim stručnim ispitom, sadrži upoznavanje sa pravnim izvorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i sistema bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i sa pravima, obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih prema propisima u oblasti rada, zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja (radni odnosi, zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje).

U okviru promocije standarda iz oblasti energetske efikasnosti navodimo primer još jedne uspešne kompanije, koja primenjuje standard ISO 50001. Energotehnika - Južna Bačka d.o.o. iz Novog sada je kompanija sa tradicijom dugom 58 godina u proizvodnji, izgradnji i održavanju energetskih objekata. Praćenjem trendova smanjenja energetskih resursa, kompanija već 10 godina ističe da je upravo energetska efikasnost imperativ u poslovanju čitave industrije, ali i životu stanovništva. Poslovanje Enegotehnike - Južna Bačka sve vreme učestvuje u svim značajnijim projektima u energetici Srbije, u oblastima elektroenergetike i termoenergetike, nafte i gasa.

Direktor kompanije Energotehnika - Južna Bačka ističe da je „cilj kompanije Energotehnika - Južna Bačka poslovanje na vrhunskom nivou a to je moguće postići samo kroz izuzetnost u načinu poslovanja i postupanju u skladu sa najvišim standardima korporativne i društvene odgovornosti…”

Prvi korak u povećanju energetske efikasnosti u samoj kompaniji načinjen je uvođenjem grejanja i hlađenja prostorija preko sistema toplotne pumpe korišćenjem geotermalne energije. Ovaj projekat izveden je sopstvenim snagama i trenutno se koristi uz značajno manji trošak - 4 do 5 puta manje u fazi grejanja i 6 do 7 puta manje u fazi hlađenja od konvencionalnog, bez zagađivanja životne sredine i praktično bez ograničenja u korišćenju energije. Kompanija je takođe uspešno realizovala niz projekata u oblasti korišćenja „zelene energije” i počela da širi svoje kapacitete u ovom smeru.

Menadžment Energotehnike - Južna Bačka je među prvima u Srbiji doneo odluku o implementaciji i sertifikaciji sistema menadžmenta energijom prema međunarodnom standardu ISO 50001:2011.

Sertifikacija sa potvrdom usaglašenosti završena je decembra meseca 2013. godine, čime je kompanija doprinela ostvarenju jedinstvene energetske strategije Srbije. Uveden sistem menadžmenta energijom, koji definišu zahtevi standarda ISO 50001, obezbeđuje kompaniji racionalno upravljanje energijom uspostavljanjem programa uštede kojim se ostvaruju energetska efikasnost, niži troškovi i konkurentnije poslovanje.

Rukovodilac sektora za kvalitet i laboratoriju Sandra Avramović napominje da je uspeh poslovanja Energotehnike - Južna Bačka postignut zahvaljujući velikoj opredeljenosti rukovodstva i posvećenosti zaposlenih u zadovoljenju zahteva standarda što je rezultiralo dobrom kontrolom procesa, stalnim poboljšavanjem usluga za klijente, ostvarivanjem bezbednosti informacija i upravljanja energijom, kao i brigom o prirodi, društvu i zaposlenima, a to potvđuju i sertifikati koje kompanija poseduje.

U decembru 2015. godine Energotehnika - Južna Bačka prepoznata je kao BREND LIDER kompanija u domenu elektroenergetike u regionu Jugoistočne Evrope i dodeljena joj je prestižna nagrada „BEES 2015 AWARD” za inovativne EPC sisteme visokih performansi izgrađenih po sistemu „ključ u ruke” i kontinuirane investicije i inovacije visokoprofesionalnih proizvoda i usluga u implementaciji naprednih energetski efikasnih tehnologija

Do kraja 2017. godine u Elektroprivredu Srbije mora da se uloži oko 600 miliona evra za ekološke projekte, jer prema regulativi EU do tada će morati da se obezbede integrisane dozvole za čistiju proizvodnju. U suprotnom, postrojenja neće moći da rade ukoliko budu zagađivala životnu sredinu, izjavio je direktor Termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT) Petar Knežević.

"Nije ulaganje u ekologiju samo ulaganje u elektrofilter, odsumporavanje...To je ulaganje u postrojenje, koje treba da radi kvalitetno, da proizvodi, ali da radi efikasno, da sa što manje uglja proizvodi što više struje", objasnio je Knežević.

U protekloj deceniji potrošeno je oko 80 miliona evra za sistem kontinualnog merenja zagađenja na TENT-u, kazao je on i objasnio da tu spada merenje emisije čvrstih čestica, što znači pepela , sumpornih oksida, azotnih oksida, ugljen - dioksida, hlora, fluora i drugih štetnih materija.

Za povećanje proizvodnje, TENT-u treba oko 500 miliona evra, a za čisto ekološke projekte oko 600 miliona evra do 2017. godine i do tada obrenovačke termoelektrane planiraju da podignu proizvodnju za još preko 300 milijarde kilovat časova (kWh), kao da smo napravili još jedan blok od 400 megavata snage, naveo je Knežević.

Direktor TENT-a je kazao da planovi oko izgradnje novih blokova na termoelektranama idu sporo, a na drugoj strani potrošnja struje stalno raste, tako da te rastuće potrebe mogu da se zadovolje jedino tako što ćemo uvoziti struju. On je i skrenuo pažnju da je uvezena struja preskupa, nekoliko puta skuplja od domaće, zato što je i to roba.

Knežević nije želeo da komentariše mogućnost poskupljenja struje, ali je ukazao da bi skupa struja kod nas nametnula korišćenje drugih energenata za grejanje, tako da bi EPS-u ostalo više struje za izvoz i mnogo veću zaradu nego na domaćem tržištu.

Direktor TENT-a je podsetio da je tek 2002. godine počela ozbiljnija revitalizacija postrojenja, koja nije rađena od 90.tih godina prošlog veka, tako da je to bio prilično izraubovan sistem.

"Zahvaljući obnavljanju proizvodnih kapaciteta, koje je u prvoj fazi koštalo oko 500 miliona evra, mi smo uspeli recimo da prošle godine, napravimo rekrod u proizvodnji 20,2 milijarde kilovat časova, što elektrana odkad postoji, nije uspela da ostvari", rekao je direktor TENT. (Agencije)

U procesu pristupanja Evropskoj uniji Srbija će morati da transformiše energetski sektor da bi smanjila zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj i uskladila ga s evropskim normama. U praksi, to znači velika ulaganja u čistije tehnologije, ali i zatvaranje nekih postrojenja. Evropska alijansa za okolinu i zdravlje saopštava da je zagađenje vazduha u Srbiji ozbiljan zdravstveni problem i uzrok velikog broja prerane smrti, plućnih i srčanih oboljenja.

Svakodnevna praksa lekara na plućnoj klinici u Beogradu pokazuje da je vazduh koji dišemo u Srbiji loš. Stalni porast plućnih i drugih oboljenja - 35 odsto u poslednjih 15 godina - govori u prilog tome.

"Imamo značajno povećanje obolevanja od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća u odnosu na pre 15-20 godina. Postoji isto tako značajni stalni porast obolevanja od karcinoma pluća - to su neki direktni pokazatelji koji govore o našoj lošoj životnoj sredini", kaže direktorka Klinike za pulmologiju u Beogradu Dragana Jovanović.

Osim saobraćaja i stambenog grejanja, proizvodnja struje sagorevanjem uglja je jedan od glavnih zagađivača.

U termoelektrane u Obrenovcu se svakodnevno doprema 100.000 tona uglja a zatim sagoreva u ovim postrojenjima. Tako se dobija 50 odsto ukupne električne energije u Srbiji. Problem je kako rešiti pitanje zagađenja i štetnih gasova koji izlaze iz ovih dimnjaka.

U Termoelektrani "Nikola Tesla" kažu da su ugradnjom filtera već smanjili emisiju čestica prašine na dozvoljene granice. Ali glavni posao na usklađivanju sa evropskim normama tek predstoji. Kao članica Energetske zajednice Srbija ima obavezu da već od januara 2018. smanji emisije iz termoelektrana.

"Pred nama je veliki posao da zvršimo odsumporavanje i denitrifikaciju u svim tim pogonima i to je do 2025. zaista jedna ozbiljna investicija koju EPS mora da realizuje. Po nekim procenama to je reda veličine 600-700 miliona evra", ističe ministar energetike Srbije Aleksandar Antić.

Prema izveštaju vodeće evropske organizacije koja se bavi uticajem životne sredine, troškovi obolevanja zbog zagađenja mnogo su veći i iznose oko četiri milijarde godišnje.

"Podaci pokazuju da je vazduh u Srbiji razlog za brigu. Procenjuje se da je broj prerane smrti u Srbiji oko 1.000 godišnje usled zagađenja vazduha", kaže Ana Štaufer iz Evropske alijanse za životnu sredinu.

Do 2023. neke termoelektrane će uz odobrenje evropske zajednice moći da rade ograničeni broj sati godišnje. Manja postrojenja će biti zatvorena, a preostala će morati da rade po još strožijim normama koje stupaju na snagu 2028. godine.

Memorandum o izgradnji gasne veze Srbije sa Bugarskom je najzad potpisan i sada ostaje samo da se zabode ašov. Do zabadanja će se, međutim, sačekati jer tek treba da stignu evropske pare za srpski gasovod, oko 80 miliona evra. Bugarska je za gradnju dobila od Evropske unije 45 miliona evra. Tamo je prva faza već završena, dok bi druga, ključna faza izgradnje tek trebalo da počne kako bi prvi gas ovim pravcem potekao za tri godine. “Novi gasovod s Bugarskom biće dug 150 kilometara, godišnje će se ovom trasom transportovati oko 1,8 milijardi kubika gasa, reč je o dvosmernom gasovodu, što znači da i Srbija i Bugarska mogu jedna drugoj da isporučuju gas,” – rekao je ministar energetike Aleksandar Antić u Bugarskoj prilikom potpisivanja memoranduma o gasnoj interkonekciji dve zemlje.

Novine pišu da bi trebalo imati u vidu da ovaj projekat ima smisla samo ukoliko bude u dinamici sa interkonekcijom Grčka–Bugarska kako bi 2020. postojala veza Grčka–Bugarska i Bugarska–Srbija a do tada bi trebalo da budu završeni gasovodi TAP i TANAP, kojim će stizati gas iz Azerbejdžana. To, međutim, nije sasvim tačno jer iz Bugarske možemo da dobijamo i ruski gas koji, za sada, susedna država i koristi za sopstvene potrebe. Istina, taj gas stiže gasovodom preko Ukrajine što neki revni “eksperti” gledaju sa nepoverenjem jer stalno najavljuju da će Rusi obustaviti transport gasa preko Ukrajine.

Koliko su te najave blizu realnosti može se zaključiti iz informacija da je Gaspromu stopiran pristup sistemu OPAL, kojim je nameravao da zaobiđe Ukrajinu, da Severni tok 2 nije još dobio zeleno svetlo Evropske zajednice i da južni pravci gasovodnih trasa neće skoro postati operativni a sigurno ne pre 2020, što bi značilo da će Gasprom prepoloviti svoje isporuke Evropi! Naravno, to je obična besmislica dokonih “eksperata”, koji zanemaruju sledeće podatke: samo u januaru 2017. Gasprom je isporučio Evropi oko 5 milijardi m3 gasa, što je povećanje od preko 20%, u 2016. Je izvezao ukupno oko 180 milijardi m3!

Sjedinjene američke države su postale neto izvoznik prirodnog gasa, pokazujući kako domaći naftni i gasni bum preoblikuje globalni energetski biznis. U novembru dnevno su u proseku izvozile 207 miliona a uvozile 196 miliona m3 gasa. Tako se navršilo 60 godina od vremena kada su SAD poslednji put više izvezle nego što su uvezle ovog energenta. Ovaj preokret je došao za manje od godinu dana od kada je uklonjena zabrana izvoza nafte i naftinih derivata, dozvoljavajući tankerima da posle više od pola veka prevoze robu preko okeana. Time je označena važna i verovatno potpuna promena načina, na koji energetika SAD utiče na svet. Prekookeanski proizvođači moraće sada da se nose sa narastajućom snagom američke energetske privrede, koja će veoma agresivno nastojati da poveća svoj udeo na globalnom tržištu da bi nadoknadila dugi period niskih cena. Očekuje se takođe da će SAD do 2020 postati treći najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa. Pored toga, još u septembru, kada je stigao u Veliku Britaniju prvi tanker sa američkim gasom iz škriljaca, objavljeno je da će INEOS, treća najveća na svetu hemijska kompanija, uspostaviti “virtuelni gasovod” u vidu osam tankera, koji će prevoziti gas iz Amerike za Britaniju i Norvešku. Sve to govori da će gas verovatno, poput sirove nafte, zauzeti one pozicije na makro tržištu, zbog kojih će globalni faktori određivati šta će se dešavati sa gasom.

Standard kojim se daju smernice za vrednovanje performansi životne sredine objavljen je na srpskom jeziku. SRPS ISO 14031:2016, Menadžment životnom sredinom – Vrednovanje performansi životne sredine – Smernice, preuzela je Komisija KS A207, Sistemi menadžmenta zaštitom životne sredine, metodom prevođenja.

Ovaj standard daje uputstvo za projektovanje i primenu vrednovanja performansi životne sredine (EPE) u organizaciji. On se može primeniti na sve organizacije, bez obzira na njihov tip, veličinu, lokaciju i složenost. Ovim standardom se ne uspostavljaju nivoi performansi životne sredine. Uputstvo u ovom međunarodnom standardu može da se koristi kao podrška posebnom pristupu organizacije vrednovanju performansi, uključujući posvećenost usklađivanju sa postojećim zakonskim i drugim zahtevima, sprečavanju zagađenja i stalnom poboljšavanju.

Ovaj međunarodni standard je generički standard i ne obuhvata uputstvo o specifičnim metodama za vrednovanje ili procenjivanje različitih vrsta uticaja u različitim vrstama sektora, disciplinama itd. U zavisnosti od prirode aktivnosti organizacije, često je neophodno da se pozove i na druge izvore za dodatne informacije i uputstva o specifičnim sektorskim temama, različitim predmetima ili različitim naučnim disciplinama.

Nevolje Gasproma sa Turcima ne prestaju – zbog sumnje da je povezana sa organizacijom Fetulaha Gulena, arhi-neprijatelja sadašnjeg turskog režima, početkom decembra turske vlasti su praktično nacionalizovale kompaniju Akfel Holding, najvećeg privatnog uvoznika gasa u državi, čiji su većinski vlasnici Gasprom i Gasprom banka. Pokušaj ruskog gasnog džina da uspostavi kontakt sa lokalnim vlastima nije uspeo, iako bi trebalo da se upravo sada pregovara o cenama gasa za privatne uvoznike u 2017 godini. Tako se čini da je novi gasni spor sa Turskom neizbežan.

Sa Gaspromom u ovom holdingu sa 40% vlasništva učestvuje i austrijski OMV. O kakvom se holdingu radi govori i podatak da na nju otpada 55% prodaje ruskog gasa privatnim turskim kompanijama i jedna petina ukupnih isporuka ruskog gasa Turskoj. Iako grupa ne objavljuje finansijske rezultate, računa se da je njen godišnji prihod od poslova sa gasom oko 500 miliona dolara.

Preuzimanje kompanije turske vlasti su sprovele na osnovu dekreta, donetog posle julskog pokušaja prevrata. Bez ikakvih objašnjenja, smenjeno je rukovodstvo kompanije a nova ekipa nije spremna za pregovore. Ovome treba dodati da je Gasprom još 2014 poslao ponudu za kupovinu još većeg udela u ovoj kompaniji ali reakcije na to nije bilo.

Novi razvoj situacije u Gaspromu se primili veoma teško jer su im vezane ruke – s jedne strane, u sporu su sa turskim operatorom gasa Botas, koji je stigao na arbitražu u Stokholmu a projekat „Turski tok“ dodatno im vezuje ruke jer su konačno došli u situaciju da optimistički gledaju u budućnost ovog gasovoda.

Najzad, povoljnosti u ceni gasa, koje su turski uvoznici dobili u aprilu ove godine, prestaju da važe krajem godine i neophodni su pregovori za uslove u idućoj godini. Drugim rečima, gasni spor ruske i turske strane je izvestan, pitanje je kako će se razrešavati posle najnovije nesreće u Ankari, gde je ubijen ruski ambasador. Klupko rusko-turskih gasnih odnosa je uvezano, teško da će biti razvezano ako budu isti ljudi radili na razvezivanju.

Američki avioprevoznik United Airlines ulaže preko 30 miliona dolara u firmu, koja se bavi razvojem alternativnih goriva, između ostalog i tako što čvrsti gradski otpad pretvara u održivo avionsko biogorivo! Ali, daleko je Amerika – portal Transport & Environment tvrdi da zakonodavstvo Evropske unije, koje promoviše upotrebu biogoriva u transportu neće doprineti smanjenju već, naprotiv, izazvaće povećanje emisije gasova staklene bašte (greenhouse gas – GHG). T&E navodi da potpune posledice po prirodnu sredinu od indirektne promene namene zemljišta (ILUC) izazvane proizvodnjom biogoriva se ne odražavaju u poslednjim promenama zakonodavstva Evropske unije. Naime, EU Direktiva o obnovljivoj energiji (RED) zahteva od zemalja članica da obezbede povećanje udela goriva iz obnovljivih izvora, mahom biogoriva na 10% do 2020. godine.
Međutim, drugi zakon, Direktiva o kvalitetu goriva (FQD), ima za cilj smanjenje intenziteta ugljendioksida od šest odsto do 2020. Kako FQD tako i RED uključuju „kriterijum održivosti“ koji određuje minimum uštede CO2 koji bi biogoriva trebalo da ostvare u poređenju sa fosilnim gorivima kako bi se kvalifikovali za šemu. Ti kriterijumi važe samo za emisije koje nastaju kada je zemlja prenamenjena specijalno za uzgajanje useva za biogoriva (direktna prenamena zemljišta). Međutim, oni ne uzimaju u obzir emisije vezane za ILUC. Kada se ILUC uzme u obzir, neka biogoriva izazivaju više GHG emisija nego posilna goriva koja bi oni trebalo da zamene, navodi pomenuta grupacija. (Izvor: http://www.impactpub.com.au/)

Nastaviće se stalan pad broja radnih sati u toku godine u termoelektranama u Evropi, ocena je analitičara švajcarske investicione banke UBS. U periodu 2016-2020 stopa iskorišćenosti će dostići u proseku samo oko 30% (u poređenju sa 35% u periodu 2011-2015 i 50% u periodu 2000-2010). Mnoge postojeće termoelektrane su ispod optimalnog nivoa u pogledu energetske efikasnosti (i emisije ugljenika) i fleksibilnosti.
One su manje efikasne u poređenju sa BAT tehnologijama pri punom opterećenju, a često rade sa sniženom efikasnošću zbog rada sa nižim opterećenjem. Ovo smanjenje efikasnosti podiže cenu električne energije, proizvedene neoptimalnom upotrebom goriva i utiče na emisiju CO2. Zamena starih elektrana moderno projektovanim postrojenjima povisiće energetsku efikasnost reda veličina za jednu trećinu, što i jeste najbliže najnovijem cilju Evropske zajednice u pogledu energetske efikasnosti. Promena režima rada u ovim postrojenjima snižava životni vek postrojenja jer životni vek u većoj meri zavisi od izmena režima rada nego od ukupnog broja radnih sati. Na primer, postrojenje optimizovano za rad pod punim opterećenjem 4.000 do 8.000 sati godišnje (na primer "klasična" bazna postroenja) radiće između 1.500 do 3.000 sati godišnje pod nižim opterećenjem. Povećanje broja izmena rada pod punim optrerećenjem i sa smanjenim opterećenjem snažno se odražava na ekonomičnost celog elektroenergetskog sistema i na buduće investicije. Moderne termoelektrane su izgrađene za bazna opterećenja i kada rade samo na sniženim opterećenjima manje su ekonomične nego što se predviđalo u njihovim investicionim elaboratima. Investicije u nove pogone moraju da se zaštite od neizvesnosti u pogledu broja radnih sati i veleprodajnih cena električne energije i goriva, inače će veći broj planiranih projekata biti otkazan.

Da li je realno proizvoditi struju preradom komunalnog otpada, pitanje je kojim će se baviti predstavnici devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, udruženih u zajedničkom korišćenju savremenog Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“ u Užicu. Ovaj regionalni centar jedan je od prvih projekata ove vrste ostvaren u našoj zemlji, uz podršku Vlade Srbije i EU, posle usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom. Plan, da se na ovoj modernoj deponiji – koja preuzima sav komunalni otpad sa širokog područja Čačka, Užica i okoline – gradi energana postoji odavno ali se na to gledalo kao na posao budućnosti. Ali, u pripremi te “budućnosti” jedna nemačka firma je uradila studiju predizvodljivosti, po kojoj je najbolje rešenje - mehaničko-biološka prerada otpada, bez energane, smatraju da je energana skupa. Ali, Ere nisu mirovali nego su otišli kod Kineza, koji, pak, smatraju da je isplativo raditi takvu energanu, pod jednim uslovom: da Vlada Srbije odluči da otkupljuje struju od potencijalne energane po ceni od osam centi po kilovatu. Poređenja radi – struja iz vetroparkova u Srbiji se plaća 9,2 evrocenta po kWh.

Ispred izloga velikog lokala u centru Beograda zastaju prolaznici i gledaju, za većinu neobičan prizor – pod je celom površinom prekriven zmijoliko izuvijanim plastičnim crvenim cevima. Podno grejanje – jer o tom “fenomenu” je reč - kod nas je još uvek egzotičan primer grejanja javnih i stambenih površina prvenstveno zato što potencijalni investitori ili nisu upoznati sa njegovim prednostima ili nemaju poverenja u taj vid zagrevanja, posebno povoljan i ekonomičan kod primene toplotnih pumpi i solarnih panela.

U svakom prostoru, koji se zagreva, postoje grejna tela – topli pod je grejno telo, baš kao što je to radijator, registar, klima uređaj, TA peć, kaljava peć. Ključna razlika je u ugodnosti, koja se ostvaruje i u ceni, koja se za tu ugodnost plaća.

Kada su radijatori grejna tela, toplota se oslobađa sa površine radijatora koji je obično zagrejan na oko 60°C, topao vazduh struji naviše i u prostoriji je najtoplije ispod plafona a delimično ohlađeni vazduh se spušta do poda.

Kod podnog grejanja, temperatura poda, u kojem su položene cevi, kroz koje protiče grejni fluid (ili električni grejači) održava se između 20 i 25 0C s tim što ne treba da padne ispod 170C a ivične površine, kojima se ne hoda, mogu biti neki stepen toplije. Podno grejanje je niskotemperaturno grejanje jer je za postizanje navedenih temperatura podne površine dovoljan grejni fluid temperature 55 do 600C a u prelaznom periodu i 40 do 450C. Taj nivo temperatura je idealan za korišćenje sunčeve energije i toplotnih pumpi u odgovarajućim sistemima za na bazi otpadne toplote, podzemnih izvora tople vode i sl.

S obzirom na to da se grejanje prostora ostvaruje konvekcijom naviše i zračenjem iz poda celom površinom poda, ugodnost koja se postiže je ubedljiva prednost ovog vida grejanja. Ta ugodnost se zasniva na higijenski i tehnički najprijatnijim temperaturama grejanja na visini, na kojoj se boravi u prostoriji, odnosno, na visini ljudskog tela, zatim na najpovoljnijem – potpuno ujednačenom rasporedu temperatura u prostoriji i na odsustvu vidljivih a često kabastih grejnih tela, čije enterijersko sakrivanje prestavlja znatan trošak.

Glavni nedostatak podnog grejanja je cena i instalacije i utrošene energije. Dobrim proračunima i izborom materijala, kao i izborom izvora toplotne energije razlika u investicijama u podno grejanje i troškovima grejanja u odnosu na druge vidove grejanja smanjuje se do te mere da prednosti podnog grejanja znatano nadmašuju ove, finansijske razlike.

Poznato je da je CO2 prvenstveno gas, koji izaziva efekat staklene bašte ali taj gas mogao da pomogne da se uspori globalno otopljavanje. Opšte poznat kao “čisti” tečni refrigerant u supermarketima, ugljendioksid se može pretvoriti u efikasnog prenosnika energije, potrebne za grejanje i hlađenje zgrada, naročito u urbanim sredinama. Istraživači iz švajcarske École Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL) pokazali su da daljinska gradska mreža za hlađenje i grejanje, koja koristi ovaj gas može doneti do 80% uštede u finalnoj potrošnji energije. Njihov rad zasnovan je na prototipu i na simulaciji, izvedenoj u trgovačkom delu Ženeve.

Gradska područja su uvek veliki izazov kada je reč o korišćenju energije i zaštiti okoline. Projekcije, sačinjene u Ujedinjenim nacijama govore nam da će do 2050 udeo ove potrošnje energije dostići 66% ukupno potrošene energije! U Evropi 40% finalne potrošnje energije i 36% emisije gasova sa efektom staklene bašte vezuje se za zgrade. Zgrade su takođe jedna od obnlasti u kojima su velike mogućnosti amnjenja emisije štetnih gasova i zavisnosti od fosilnih goriva. Između raznih mera koje mogu da doprinesu da se taj potencijal iskoristi, snabdevanje toplotnom energijom pomoću efikasnih tehnologija konverzije energije igra veoma važnu ulogu.

Istraživači iz EPFL demonstrirali su mogućnosti novog tipa daljinske mreže, sposobne da obezbedi bilo hlađenje ili grejanje korišćenjem dvocevne mreže, u kojoj se prenos energije na daljinu kroz mrežu ostvaruje procesom isparavanja i kondenzacije rashladnog fluida.

Oni su analizirali novi koncept zasnovan na rashladnom fluidu od zasićene tečnosti – u ovom slučaju CO2 pod pritiskom – koji cirkuliše između zgrada. Kao u slučaju frižidera, tečni CO2 isparava u razmenjivaču toplote i omogućava hlađenje. Za omogućavanje grejanja, dešava se obrnuto: gas CO2 oslobađa toplotu u razmenjivaču toplote.

U njihovom sistemu CO2 cirkuliše na temperaturi od oko 15 stepeni, blizu svoje tačke zasićenja između tečnog i gasnog stanja. To je takođe blisko temperaturi tla, čime nestaje potreba za izolacijom cevi. S obzirom da nema rizika od smrzavanja, cevi se mogu postaviti i ispod pločnika. Same cevi mogu biti mnogo manjeg prečnika u odnosu na cevi mreže sa vodom, jer je gas pod pritiskom i ima veliku energetsku gustinu.

Druga prednost ovih sistema je ta što tečni rashladni fluid rekuperiše toplotu koju emituju hladnjaci duž putanje kretanja gasa, čime se smanjuje potrebna količina toplote koju isporučuje sistem daljinskog grejanja. Ovaj koncept je u teoriji vrlo privlačan, ali je trebalo ustanoviti da li bi upotreba tečnog CO2 rashladnog fluida u urbanim područjima bila bezbedna, pouzdana, efikasna i ekonomski opravdana. Na jednom delu centra Ženeve poređene su energetske karakteristike i ekonomska opravdanost pet varijanti mreža sa tečnim rashladnim fluidima, mreža sa hladnom vodom i sa mešavinom sistema pretvaranja energije, koja je trenutno u upotrebi.

Sve varijante koje su ispitane dostizale su preko 80% uštede finalne potrošnje energije. Varijanta koja najviše obećava koristi CO2 kao prenosni fluid i toplotnu pumpu sa CO2 za regulaciju temperature. Početni troškovi bi bili negde između 27 i 35 miliona franaka za posmatrani deo grada i isplatili bi se za četiri do šest godina nakon puštanja u rad.

Izvor:
S. Henchoz, F. Maréchal and D. Favrat (Dirs.). Potential of refrigerant based district heating and cooling networks Thèse EPFL, n° 6935 (2016)

Vlada je u junu 2016 usvojila sve podzakonske akte za obnovljive izvore energije čime je ta oblast usklađena s evropskim standardima. Samo energija vetra doneće zemlji gotovo milijardu evra investicija. Za struju iz vetra Vlada je odobrila kvotu od 500 megavata i time dala zeleno svetlo za gradnju pet vetroparkova: "Čibuk" kod Kovina, Kovačica, Alibunar, Plandište i vetropark u okolini Vršca.

Za investicije u vetar nema direktnih subvencija, ali EPS je u obavezi da od investitora 12 godina otkupljuje struju po povlašćenim, takozvanim fidin tarifama. Nove kvote za zelene kilovate iz vetra očekuju se tek posle 2020. godine.

Srbija je tek na početku jednog velikog posla, kako je prilikom otvaranja rekao ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić: „ Država je značajno iskoračila u pravcu daleko veće zastupljenosti obnovljive energije u našoj ukupnoj potrošnji. Polako se približavamo kapacitetu od 80 megavata obnovljive energije, što nije fascinantna brojka, ali je pokazatelj da smo u posao ušli ozbiljno, bez alternative.“

U ovom trenutku, u različitim stepenima izgradnje je još 12 elektrana na obnovljive izvore energije, kapaciteta 485 megavata. Tako će Srbija do 2020. godine dostići cilj da sadašnjih 22 podigne na 27 procenata ukupne potrošnje, pokrivene iz obnovljivih izvora.

Jednu od najvećih kosovskih firmi pritiskaju da uveze lignit iz Malezije i Indonezije, otkriva sajt Balkan Insight, iako je ova južna srpska pokrajina ušla na listu samostalnih država kao peta u svetu po veličini rezervi ovog energenta! Firma, koja se bavi metalima, Ferronikeli, jedna od najvećih kosovskih kompanija, pored izvoza feronikla baviće se uvozom lignita sa drugog kraja sveta jer pristup ogromnim lokalnim zalihama ovog uglja nije ni lak ni jeftin. Rezerve lignita na Kosovu procenjene su na 14,7 milijardi tona, čija se vrednost računa na oko 120 milijardi evra.

Istovremeno, Svetska banka je spremna da podrži izgradnju nove elektrane na ugalj koja će uvesti Kosovo u energetsku budućnost građenu na najprljavijem fosilnom gorivu - lignitu, komentariše portal EurActiv. Sada kosovski elektroenergetski sistem gotovo potpuno zavisi od dve zastarele elektrane na ugalj. Posao je poveren američkoj kompaniji, koja je bila jedini ponuđač, koja će realizovati projekat nove elektrane na prokaženo fosilno gorivo, piše EurActiv i podseća da je početkom decembra 2015, za vreme globalnih pregovora o klimi u Parizu, američki državni sekretar Džon Keri ostavio svoj tim pregovarača i odleteo na Kosovo da pruži podršku za predloženu termoelektranu koju će graditi američka firma a finansirati Svetska banka.

Posle toga je u Parizu postignut globalni sporazum, koji za cilj ima borbu protiv promena klime i kroz smanjenje i konačno prestanak upotrebe fosilnog goriva. „I SAD i Svetska banka ograničile su međunarodno finansiranje novih elektrana na ugalj koje je postalo toliko retko da je kosovska termoelektrana jedina na planeti čije finansiranje razmatra Svetska banka“, piše EurActiv.

Za Srbiju uvek ista dilema – ugalj ili ne! Srbija se javno zalaže za ulaganja u obnovljive izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova a istovremeno intenzivno radi na izgradnji novog bloka termoelektrane Kostolac B koji će koristiti ugalj lignit. Ima li Srbija izbora? Nema – zalaže se za ono, što je evropski standard a gradi da bi koristila ono, što ima a to je ugalj. Kostolac B se godinama najavljuje kao kapitalna investicija, neophodna za stabilnost celog energetskog sistema Srbije. Kraj radova na Drmnu najavljen je za 2019. godinu, dok je pokretanje novog bloka planirano za 2020. Postojeći blokovi u Kostolcu B, svaki po 350 MW i Kostolac A pokrivaju 14% ukupne potrošnje struje u Srbiji.

U decembru 2014. godine, Vlada je od kineske državne Exim banke uzela kredit za gradnju bloka 3 u Kostolcu B od 608,2 miliona američkih dolara, uz godišnju kamatnu stopu od 2,5%. Prethodno je Srbija za prvu fazu projekta - revitalizaciju i smanjenje količine emitovanja sumpora iz postojećih blokova Kostolca B - od iste banke pozajmila još 293 miliona dolara. I samo što su optimistički najavljeni rokovi završetka ovog projekta, pojavio se problem, tipičan za olako shvatanje obaveza, čak i kada se radi o veoma skupim i isto toliko važnim projektima.

Problem je za Srbiju to što u planiranje i pripremu Studije o uticaju na životnu sredinu nije uključila Rumuniju, iako se granica dve države nalazi 19 kilometara od TE Kostolac. Ali, ne samo da je Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (UN) donela odluku da Srbija mora da konsultuje susednu državu, nego je i Upravni sud Srbije u junu ove godine presudio da je rešenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine o odobravanju Studije nezakonito! Prema presudi, rešenje ne sadrži obrazloženje o tome zbog čega Studija ne razmatra prekogranični uticaj bez studije se ne mogu dobiti energetska i građevinska dozvola, odnosno, ne mogu početi radovi.

A Ekonomska komisija UN-a za Evropu se umešala jer Espoo konvenciju, koja propisuje procedure za energetske objekte, koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, Srbija primenjuje od 2007. godine. Za implementaciju konvencije nadležna je Ekonomska komisija UN-a za Evropu.

Srećom, iako je Ministarstvo dve godine tvrdilo da je Studija validna, čak i pre presude je počelo da priprema novu, u kojoj se razmatra prekogranični uticaj. Svi su izgledi da će problem biti prevaziđen id a će treći blok biti na mreži kako je i planirano.

Kompanija specijalizovana za proizvodnju rashladnih kompresora, BITZER, predstavila je svoje nove proizvode na tradicionalnoj izložbi o KGH u Tokiju, održanoj od 23. do 26. februara 2016. Izložbu je činilo 188 kompanija sa preko 734 štandova i zaista je trebalo imati nešto posebno što bi privuklo pažnju više hiljada posetilaca. BITZER je predstavio nove kompresore sa prirodnim rashladnim fluidima i privukao pažnju izbirljive publike.

Predstavljen je povratni kompresor OCTAGON 2ESL-4K, sa dva cilindra i rashladnim kapacitetom između 1,9 i 82 kW (–35 °C/–5 °C), što ga čini odličnim izborom za komercijalno hlađenje. Kompresor je opremljen ojačanim kućištem i pogonom. Osim toga, motori prilagođeni za temperature kondenzacije do 15 °C uz smanjenje gubitaka u unutrašnjem protoku, garantuju efikasnost i izdržljivost.

BITZER je prikazao i pet novih povratnih kompresora CKH namenjenih upotrebi sa transkritični CO2 – uključujući i dvocilindrični CKH2 i šestocilindrični model CKH5. Ti modeli mogu da rade između 30 Hz i 70 Hz, uz smanjenu potrebu za servisiranjem i jeftiniji rad rashladnog sistema.

Kompanija je donela i novu liniju skrol kompresora – ELV21 i ELV51 – namenjene mobilnim aplikacijama sa dvostrukom namenom u sprezi sa toplotnom pumpom. Ti kompresori koriste R290, električno ih pokreće frekventni inverter, omogućavajućiprojektovanje sasvim novih sistema malih dimenzija, sa malim punjenjem i povećanom efikasnošću. Ne samo što su manji i lakši – lakši su 8 kg i kraći 17 cm od BITZER-ovih kompresora ECH209Y – ovaj invertor radi tiše bez gubitka karakteristika.

BITZER je globalni lider u proizvodnji vijčanih, skrol i poluhermetičkih povratnih kompresora za komercijalnu klimatizaciju i hlađenje. Od prirodnih rashladnih fluida koriste se CO2 i amonijak. Kompresore sa CO2 BITZER proizvodi još od 1998. i nudi širok spektar supkritičnih i transkritičnih UL priznatih kompresora.

Preneto iz Biltena SMEITS-a

Portugal je načinio veoma važan ekološki korak jer se u maju ove godine tokom 107 sati neprekidno napajao isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Cela država je od 06.45 u subotu, 7. maja, do 17.45 u sredu, 11. maja, svoje potrebe za strujom zadovoljavala pomoću solarne i hidro energije i energije vetra. Ovaj rekord su ostvarili zahvaljujućizah povoljnim vremenskim prilikama i dobrom upravljanju sistemima vetrenjača, hidroelektrana i solarnih elektrana.

Tokom ta četiri dana, emisija ugljen-dioksida u toku proizvodnje struje bila je jednaka nuli.

Portugal je do pre tri godine za proizvodnju struje uglavnom zavisio od fosilnih goriva. Od prošle godine se to promenilo i sada Portugal iz obnovljivih izvora pravi 48 odsto struje. Zvaničnici svetskih organizacija za obnovljive izvore su pohvalili Portugal i kažu da je Pirinejsko poluostrvo odličan resurs „čiste energije“ne samo za region već za celu Evropu.

• Od izvoza zelene tehnologije 5,9 milijardi evra
• Proizvodnja 50 odsto električne energije bazirana na vetroparkovima jedan od ciljeva danske vlade

Od izvoza know-how i zelene tehnologije Danska je u 2014. godini inkasirala 5,9 milijardi evra, dok je izvoz tehnologije obrade vode doneo dodatnu 2,1 milijardu. Cilj Danske je da na ovaj način privuče investicije - ističe za Danas Iver Hoj Nilsen, predstavnik Stejt of Grin, privatno-javnog partnerstva danske vlade, industrijskih udruženja i odbora za poljoprivredu i hranu.

Naš sagovornik podseća da se ova država, posle velike naftne krize iz 1973/4. godine, gotovo stoprocentno oslonila na uvoz energije, a zbog prekomerne upotrebe fosilnih goriva, suočila se i sa opasnošću od zagađenja velikih razmera. To je izazvalo zabrinutost javnog mnjenja Danske za životnu okolinu i nametnulo potrebu da se hitno pronađu rešenja koja bi ovu skandinavsku zemlju učinila energetski nezavisnom. Danas su Danci nadomak uspeha, ali i pred novim izazovima: smanjenje emisije CO2, manje korišćenje neobnovljivih resursa, ali i proizvodnja čiste energije čiji bi se viškovi izvozili, što bi donelo dodatni profit. Prema podacima iz 2012. bruto domaći proizvod Danske iznosio je 46.313 američkih dolara po glavi stanovnika.

Prema planu iz 2012. godine, jedan od ciljeva Danske jeste da se do 2050. stvore uslovi za stopostotni prelazak na obnovljivu energiju u oblasti energetike i transporta. Ugalj, kao energent, trebalo bi da bude izbačen iz sistema za grejanje i proizvodnju struje, kao i da se za 35 odsto smanji upotreba energije u zgradama.

Uz konstataciju da je od 1980. godine danska ekonomija zabeležila rast od 70 odsto u Stejt of Grin ističu da je potrošnja energije ostala na istom nivou. Istovremeno, upotreba vode smanjena je za 40 procenata. Na listi ciljeva, koji bi trebalo da budu realizovani do 2020, jeste i učešće od 35 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji, ali i proizvodnja 50 odsto električne energije bazirana na vetroparkovima. U planu je i smanjenje potrošnje energije u poređenju sa 2010. kao i smanjenje emisije štetnih gasova na 34 odsto u odnosu na 1990.

Izvor: Danas, Beograd

Uvodnim seminarom pod nazivom „Uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u jedinicama lokalne samouprave“, u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i predstavljanjem UNDP/GEF projekta „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji“ započet je proces operativnog uvođenja energetskog menadžmenta u lokalnim samoupravama.

Seminar je otvorio ministar pomoćnik ministra rudarstva i energetike, profesor Miloš Banjac i tom prilikom istakao da sistem energetskog menadžmenta ima ključno mesto u sprovođenju politike energetske efikasnosti koja je definisana Zakonom o efikasnom korišćenju energije i ispunjenju obaveza u pogledu uštede energije koje je Srbija preuzela kao članica Energetske zajednice. Seminar predstavlja pripremnu aktivnost za početak uvođenja sistema energetskog menadžmenta u jedinicama lokalne samouprave na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije i nedavno usvojenih podzakonskih akata koji bliže uređuju ovu oblast. Po Zakonu, jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika su obveznici sistema energetskog menadžmenta, što znači da imaju obavezu da imenuju potreban broj energetskih menadžera, donose plan i program energetske efikasnosti, sprovode mere energetske efikasnosti, dostavljaju godišnje izveštaje o potrošnji primarne energije i realizuju planirani cilj uštede energije koji je propisan Uredbom o utvrđivanju godišnjih ciljeva uštede energije.

Pripremne aktivnosti koje su obuhvatale razvoj zakonskog okvira i podizanje institucionalnih kapaciteta za sprovođenje energetskog menadžmenta u Srbiji realizovane su u periodu od 2009. do 2016. godine uz podršku Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), a nastavak podrške lokalnim samoupravama biće obezbeđen u okviru UNDP/GEF projekta. U svom pozdravnom obraćanju učesnicima, predstavnik JICA, gospodin Ryohei Anzai je istakao uspešnu saradnju sa MRE i UNDP.

Skupu se obratio i dekan Mašinskog fakulteta profesor Radivoje Mitrović koji je objasnio da je Mašinski fakultet u Beogradu ovlašćen od strane Ministarstva da vrši teorijsku i praktičnu obuku za energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast. Profesor Mitrović je istakao važnost donacije Japanske agencije za međunarodnu saradnju u opremi i mernim sistemima za opremanje posebne laboratorije na Mašinskom fakultetu koja će služiti za praktičnu obuku energetskih menadžera.

Pomoćnik ministra, Miloš Banjac sa saradnicima detaljno je predstavio osnovne elemente sistema i obaveze koje sistem postavlja pred jedinice lokalne samouprave. Profesor Banjac je istakao da su se stekli svi potrebni pravni uslovi za početak uvođenja sistema jer su usvojeni svi neophodni podzakonski akti. Ciljevi uvođenja sistema su da se ostvare uštede energije i troškova za energiju u sektoru javne potrošnje, da se o tome obaveštava ministarstvo kao institucija koja je odgovorna za kreiranje energetske politike i da se doprinese postizanju ukupnog cilja za uštedu energije na koji se Srbija, kao članica Energetske zajednice, obavezala.

Šef grupe za energetski menadžment, Vesna Rodić u svojoj prezentaciji je detaljno objasnila organizacionu strukturu energetskog menadžmenta, koja pravna lica su obveznici sistema i koji su njihovi zadaci, dok je koordinator projekta u UNDP, Dragan Urošević predstavio smernice za izradu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije i način popunjavanja obrazaca za dostavljanje podataka.

UNDP/GEF projekat predstavila je Maja Matejić, portfolio menadžer za energetiku u UNDP, i istakla da projekat zajednički sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo rudarstva i energetike, a finansirju ga Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) i UNDP sa 2,5 miliona dolara. Svrha ovog projekta, koji traje do decembra 2020. godine, je povećanje ulaganja u energetsku efikasnosti javnih zgrada i u komunalnih usluga, kao i da se dobrim upravljanjem unapredi njihova energetska i troškovna efikasnost. Projektni dokument i pismo sporazuma o zajedničkoj realizaciji projekta između Ministarstva rudarstva i energetike u ime Vlade Republike Srbije i UNDP potpisani su u oktobru 2015. godine. Planirano je da najmanje 30 opština bude podržano u sprovođenju zakonske obaveze uvođenja sistema energetskog menadžmenta i pratećeg informacionog sistema. Takođe, u okviru projekta predviđen je i grant od pola miliona dolara za kofinansiranje projekta energetske efkasnosti u deset opština. Grant će biti kombinovan sa sredstvima Budžetskog fonda i sprovodiće ga MRE u saradnji sa UNDP. Pored navedenog, projekat će obuhvatiti i dalji rad na unapređenju zakonodavnog okvira i podizanju kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou za sprovođenje energegetskog menadžmenta.

Šef odseka za energetsku efikasnost, Antonela Solujić predstavila je upravo objavljeni Javni poziv Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2016. godini u jedinicama lokalne samouprave. Gospođa Solujić je objasnila kakvi projekti dolaze u obzir za finansiranje, uslove i način na koji lokalne samouprave treba da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava.

Energetsko siromaštvo muči oko 54 miliona Evropljana koji zbog rastućih cena energenata, skromnih prihoda i energetski neefikasnih stanova moraju da biraju da li će da jedu ili će da se greju. Energetski siromašni su oni koji ne mogu, po pristupačnoj ceni, da greju svoje domove. I mada je, prema podacima Evropske komisije, u toj kategoriji gotovo 11 odsto populacije Evropske unije, manje od trećine članica EU zvanično priznaje energetsko siromaštvo a tek nekoliko ima to pitanje definisano u nacionalnom propisima.

Najviše energetski siromašnih evidentirano je u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanje u Luksemburgu i Švedskoj. U ukupnim troškovima potrošača u EU izdaci za utrošenu struju, gas, grejanje i hlađenje učestvuju u proseku sa 6,4 odsto. Zanimljivo je, takođe, da su sada ti izdaci 15 odsto viši nego pre pet godina. Tri su opcije za rešavanje problema energetskog siromaštva - povećanje prihoda domaćinstava, smanjenje cena energije ili smanjenje tražnje kroz mere za unapređenje energetske efikasnosti.

Odgovornost za ublažavanje posledica energetskog siromaštva je na nacionalnim vladama, međutim i strategija Evropske komisije mogla bi da doprinese rešavanju problema. Na to je ukazala i Vera Jurova, evropska komesarka zadužena za pravdu, potrošače i rodnu ravnopravnost koja je u tom kontekstu podsetila na značaj Energetske unije. "Moramo da omogućimo svim osetljivim grupama potrošača da investiraju u poboljšanje energetske efikasnosti, posebno u zgradama", izjavila je Jurova u Londonu. Kako je navedeno u specijalnom izveštaju objavljenom 18. aprila, renoviranje energetski neefikasnih zgrada jedan je od načina da se ispune dva ključna cilja Energetske unije - borba protiv klimatskih promena i unapređenje energetske bezbednosti. Renoviranje zgrada radi povećanja energetske efikasnosti pozitivno bi delovalo i na zdravlje potrošača.

Rezultati istraživanja pokazuju da se oko 40 odsto ukupno utrošene energije upotrebi u zgradama, od čega se čak 80 odsto iskoristi za grejanje i rashlađivanje. U izveštaju nezavisnog instituta Insajt enerdži mere energetske efikasnosti za modernizaciju zgrada ocenjene su kao ključne za iskorenjivanje energetskog siromaštva. Kako se navodi, uz inicijative za podsticanje domaćinstava sa niskim prihodima da sprovode mere energetske efikasnosti, potrebno je i podizanje svesti o tom problemu. Takođe se u izveštaju Evropska komisija poziva da izdvoji više novca za programe renoviranja stanova energetski siromašnih, odnosno ljudi sa niskim prihodima i osetljivim kategorijama. U kampanji "Renovirati Evropu" ističe se da se unapređenjem energetskih performansi zgrada rešava problem energetskog siromaštva. "Energetski efikasne kuće garantuju stalnu uštedu energije i znače manje račune", navodi se u kampanji. Prema procenama Veluks grupe, koja radi na projektu modernizacije jedne kuće (od 80 kvadratnih metara) u Anderlehtu iz dvadesetih godina 20. veka, troškovi za energiju će, nakon renoviranja, biti smanjeni za 4.200 evra godišnje.

Prema podacima evropske statističke službe za 2014. godinu, 40 odsto, odnosno oko 2,8 miliona od ukupno 6,9 miliona stanovnika Bugarske ne može da izdrži troškove grejanja svojih kuća. U sličnoj situaciji je i više od 3,5 miliona (32,9 odsto) Grka. Energetsko siromaštvo posebno je izraženo u domaćinstvima na jugu i u centralnoj Evropi. Preciznije rečeno, energetski je siromašno 28 odsto stanovnika Portugala, 27,5 odsto Kiprana, 26,5 odsto Litvanaca i 22 odsto Maltežana. U Italiji je 18 odsto građana energetski siromašno, u Letoniji 16,8 odsto, u Rumuniji 12,3 odsto, u Mađarskoj 11,6 odsto, u Španiji 11 odsto. U Velikoj Britaniji je energetski siromašno 9,3 odsto (5,85 miliona) populacije, a u Poljskoj devet odsto, što je manje od proseka EU od 10 odsto. Taj problem je najmanje izražen u Nemačkoj, gde je energetski siromašno 4,9 odsto Nemaca, zatim u Francuskoj (5,9 odsto), dok je situacija najbolja u Luksemburgu, gde je sa energetskim siromaštvom suočeno tek 0,6 odsto građana, dok je u švedskoj taj procenat 0,8 odsto.

Stepen energetskog siromaštva stanovništva država-članica EU

Država Procenat

Bugarska 40 odsto
Grčka 32,9 odsto
Portugal 28 odsto
Kipar 27,5 odsto
Litvanija 26,5 odsto
Malta 22 odsto
Italija 18 odsto
Letonija 16,8 odsto
Rumunija 12,3 odsto
Mađarska 11,6 odsto
Španija 11 odsto
Velika Britanija 9,3 odsto
Poljska 9 odsto
Nemačka 4,9 odsto
Francuska 5,9 odsto
Švedska 0,8 odsto
Luksemburg 0,6 odsto

Izvor: EurActiv.rs

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) difiniše “energetsku sigurnost” na sledeći način – to je “sposobnost neprekidnog pristupa energetskim izvorima po podnošljivoj ceni” ili – neka zemlja je energetski bezbedna ako može u svakom trenutku da raspolaže neophodnim energentima i da je to košta u razumnim granicama. Kod nas je veliko zanimanje za ovu temu izazvala izjava jednog od učesnika nedavne regionalne konferencije o energetici: “…Svetski energetski savet ocenio je Srbiju najnižom ocenom – ocenom D - u oblasti energetske sigurnosti”– preneli su mediji reči tog učesnika.

Potreba procenjivanja energetske sigurnosti država prihvaćena je ubrzo posle naftne krize ranih 70-tih godina prošlog veka pa je Agencija razvila “Metodologiju procenjivanja kratkoročne energetske sigurnosti” (The Model of Short-term Energy Security – MOSES) i redovno je sprovodi za zemlje – članice Agencije, uz punu saradnju Evropske komisije. Međutim, tu metodologiju može u načelu da sprovede svako za sebe – svaka država ili svaka međunarodna organizacija, koja u tome vidi nekakav cilj.

Metodologija, ukratko, procenjuje ranjivost države u odnosu na svaki primarni izvor energije i u odnosu na sekundarna goriva, formirajući profil u odnosu na energent (sirova nafta, derivati nafte, prirodni gas, ugalj, obnovljivi izvori energije, nuklearna energija), s podelom na domaće i uvozne izvore za snabdevanje, definisanjem rizika i elastičnosti u pogledu snabdevanja.



Stepen energetske sigurnosti obeležen je slovima od A do E, dakle – pet stepeni, A je najviši stepen sigurnosti, E je najniži. Elem, ako je za utehu - nije grupa (ili ocena) D najgora – “gora” je E.



Evo primera kako se analizira energetska sigurnost u odnosu na snabdevanje gasom – procenjuje se zavisnost od uvoza i raspoloživost domaćih izvora, kapacitet skladišta, broj gasovoda i postojanje luka za iskrcavanje tečnog prirodnog gasa.



Da se usmerimo na stepen D, koji je, prema pomenutoj izjavi, “dodeljen” Srbiji – pojednostavljeno, taj stepen se “dodeljuje” državama, koje, između ostalog, uvoze više od 70% gasa i više od 80% sirove nafte i pri tom praktično nemaju nikakvu mogućnost alternativnog snabdevanja. Za dostizanje nivoa C u energetskoj sigurnosti trebalo bi, na primer, da imamo najmanje još jedan gasovod za pouzdano snabdevanje gasom, da su zalihe gasa u skladištima dovoljne za 100% dnevne vršne potrošnje u dužem periodu i da su rezerve nafte i naftnih derivata u skladištima dovoljne za 25 do 50 dana potrošnje. Naravno, uz ove osnovne uslove idu razne kombinacije – mogućnosti dostupa do više raznih isporučilaca, učešće LNG gasa i sl.

Inače, nismo mi usamljeni u grupi D – kada je reč o nafti i gasu, na primer, 5 država – članica IAE su svojevremeno svrstane u tu grupu (a ima ih i u grupi E!). Proširenjem postojećeg i izgradnjom novog skladišta gasa stvaraju se uslovi za svrstavanje Srbije u grupu C, ukoliko ta vrsta evaluacije energetske sigurnosti nekome mnogo znači.

Brazil se užurbano priprema za predstojeće, 31. Letnje olimpijske igre. U ovoj južnoameričkoj državi izgrađen je kompleks Barra Park, u Rio de Žaneiru, koji se prostire na površini od 1.180 km2 i obuhvata 5 stadiona i drugih objekata. Midea će imati zadatak da klimatizuje sve te objekte svojim VRF sistemima. Proizvodi koji će biti korišćeni su serije V5X, sa visokom radnom efikasnošću i niskom potrošnjom energije. VRF sistem serije V5X postiže visoku klasu energetske efikasnosti i pri hlađenju i pri grejanju, zahvaljujući upotrebi DC kompresora, DC motora ventilatora i naprednim performansama razmenjivača toplote.

Kada je reč o DC motoru ventilatora, u skladu sa radnim opterećenjem i pritiskom u sistemu, kontroliše se brzina rada DC motora ventilatora kako bi se usaglasila sa izlaznim vrednostima kompresora i umanjila potrošnja struje i to oko 45%, naročito u trenucima malog opterećenja.

VRF sistemi serije V5X opremljeni su tehnologijom kontrole više magnetnih ventila, tehnologijom kontrole pritiska fluida, visokoefikasnim balansiranjem ulja i tehnologijom povrata ulja.

Dvostruki elektro-ekspanzioni ventil i magnetni obilazni ventil na tečnoj strani u jednom sistemu – svaki EEV postiže puls od 480 jedinica kako bi precizno podesio protok fluida, što je ukupno 960 jedinica. Svi magnetni ventili ugrađeni u jedinicu omogućavaju preciznu kontrolu temperature što rezultira stabilnim i ekonomičnim radom sistema uz istovremeno prijatno okruženje.

Presostat prati visoki pritisak u sistemu i podatke u svakom trenutku dostavlja glavnoj ploči. Sistem kontroliše brzinu rada DC motora ventilatora u skladu sa opterećenjem i podacima o visokom pritisku, kako bi pritisak u sistemu bio precizno regulisan. Sistem obezbeđuje rad sa najboljim pritiskom bez obzira na uslove u radnom okruženju – pouzdanost rada je visoka a životni vek opreme duži.

Cevi za balans ulja među modulima i individualno balansiranje ulja kroz vektorsku kontrolu, omogućavaju ujednačenu distribuciju ulja među modulima i stabilan rad kompresora. Visokoefikasan centrifugalni izdvajač ulja (efikasnost izdvajanja je čak do 99%) odvaja ulje pri pražnjenju gasa i vraća ga u kompresore. Program automatskog povrata ulja prati vreme rada i status sistema i omogućava pouzdan povrat ulja.

Zaštita sistema

• zaštita od asimetrije faza,
• zaštita radne faze,
• zaštita od visokog napona,
• zaštita od niskog napona,
• strujna zaštita,
• temperaturna zaštita motora ventilatora,
• zaštita kompresora od opterećenja,
• temperaturna zaštita kompresora,
• zaštita od pritiska.

Kompletno DC inverterski kompresor i funkcija mekog starta umanjuju udar u električnoj mreži. Visoke performanse i niski nivo buke DC inverterskog kompresora koji radi većom brzinom kada startuje, smanjuju vreme potrebno za pokretanje sistema. Takođe, omogućava unutrašnjoj jedinici da brzo dostigne zadatu sobnu temperaturu.

V5X podržava izuzetnu dužinu instalacija od 1.000 m i visinsku razliku od 110 m, čineći ga idealnim za upotrebu u velikim objektima i zgradama. Izuzetan novi dizajn kontrolne elektronske kutije omogućava rotaciju od 90', što je vrlo praktično za pregled i održavanje cevnog sistema i umnogome smanjuje vreme potrebno za njenu demontažu.

Jednostavnim pritiskom na taster probnog rada, jedinica će izvršiti automatsku proveru sistema uključujući ožičenje, ventile i senzore. Rezultati se prikazuju automatski po završenoj proveri.

Tokom zime, sneg se može nagomilati i pokriti spoljne jedinice. Kako bi se obezbedio nesmetan rad jedinica potrebno je ukloniti sneg. Funkcija koja sprečava gomilanje snega može ukloniti i već nagomilan sneg, kako to korisnici ne bi morali sami da rade, što je posebno važno u hladnim krajevima.

Sistem pametne kontrole

Serija V5X sada ima i kontrolere koji su osetljivi na dodir a moguća je kontrola i putem pametnog telefona ili tableta. Pored toga postoji i softver za centralnu kontrolu!

Sada 4 M-interfejsa, 64 freonska sistema, 1.024 unutrašnje jedinice i 256 spoljnih jedinica mogu biti kontrolisani preko jednog kompjutera. Spoljne jedinice proizvode se u opsegu od 8 HP do 88 HP koji je korišćen za klimatizaciju Barra Park-a u Brazilu. U jedan rashladni sistem moguće je povezati maksimalno 64 unutrašnje jedinice. Ukupan kapacitet unutrašnjih jedinica može biti do 130% od ukupnog kapaciteta spoljnih jedinica.

Ludizam ili ludistički pokret nastao je u Engleskoj tokom 19. veka a ime je dobio po vođi Nedu Ladu (Ludd). Osobe koje podržavaju ili su deo ludističkog pokreta zovu se “luditi”. Luditi su mašine smatrali krivcima za ogromnu nezaposlenost, koja je nastajala za i nakon prve industrijske revolucije. Masovno su se borili protiv kapitalističkih preduzetnika tako da su od 1811. do 1816. uništavali mašine, rušili fabričke zgrade i potpaljivali skladišta. Zakon protiv ludita, kojim se njihova dela kažnjavaju smrću, donesen je 1812. pa su u idućih nekoliko godina pogubljene velike grupe radnika. Vremenom je radnička klasa shvatila da uzrok njenog bednog položaja nije u mašinama, već u njihovoj kapitalističkoj primeni, pa su stoga svoju aktivnost usmerili u pravcu borbe protiv kapitalističkih društvenih odnosa.

Karikatura preneta iz:

Prema najnovijem istraživanju, koje su sproveli Greenpeace International i Global Wind Energy Council, obnovljivi izvori energije mogli bi do 2050. godine u potpunosti da obezbede svet električnom energijom. U izveštaju pod nazivom The Energy [R]evolution 2015 prvenstveno se ističe kako bi prelazak na potpuno obnovljive izvore energije do 2050. godine osigurao značajan broj novih radnih mesta uz mnogo ušteda.

U izveštaju su dopunjeni i revidirani scenariji prethodnih izveštaja, a ponuđen je i novi scenario sa ciljem od 100% zelene energije. Dodatno je prikazano poređenje sa trenutnim scenarijem navedenim u izveštaju IEA's World Energy Outlook Current Policies.

U oba izveštaja energija vetra ima najveći deo, 30% do 32% ukupnog udela u snabdevanju električnom energijom. U takvom scenariju do 2030. godine samo taj sektor mogao bi otvoriti 8 miliona novih radnih mesta, što je 10 puta više nego danas, to znači dvostruko više zaposlenih od broja svih danas zaposlenih u industriji nafte i zemnog gasa.

U sledećih petnaest godina udeo zelene električne energije utrostručiće se u odnosu na današnje stanje, čime bi se sa današnjih 21% povećao na 64%, zadovoljavajući gotovo dve trećine svetskih potreba za električnom energijom.

Danas postoje konkurentne tehnologije koje uveliko mogu pomoći u rešavanju problema klimatskih promena, a kako bi u potpunosti bile primenjene, potrebne su značajne promene zakonodavstava i drugih regulatornih mera. Ovaj izveštaj jasno pokazuje kako je energetska revolucija već započela i da je više ništa ne može zaustaviti, jedino pitanje koje preostaje jeste da li će vodeći ljudi na vreme preduzeti mere za sprečavanje daljih klimatskih promena, istakao je Steve Sawyer, sekretar GWEC-a.

Izvor Bilten SMEITS-a

Ministarstvo energetike Ruske federacije razradilo je novu metodologiju obračuna cene toplotne energije, koja se zasniva na takozvanoj „alternativnoj kotlarnici“. Suština predloga se sastoji u tome da se pri formiranju tarife vrste goriva, koje se koristi u konkretnom sistemu grejanja, uzima u obzir broj spratova u zgradi, temperaturski režim područja, cena izgradnje kotlarnice i još nekih drugih faktora.

U tom smislu će celokupna teritorija Rusije biti podeljena na osam temperatirskih zona a pripadnost određenoj zoni će uticati na određivanje troškova za izgradnju kotlarnice i toplovodne mreže. Najniži troškovi će, naravno, biti u takvim regionima, kao što su regioni na jugu države – Dagestan, Čečenija i Krasnodarska oblast (minus 4 procenta od srednje vrednost tog pokazatelja). Skuplje nego igde druge obračunaće se izgradnja kotlarnice u Jakutiji (plus 37 procenata).

Još, međutim, nije rešen problem amortizacije, odnosno, povraćaja investiranog kapitala, oko čega ne mogu da se usaglase dva ministarstva – energetike i privrednog razvoja. Energetsko ministarstvo predlaže da osnovni nivo norme isplativosti kapitala uloženog u izgradnju kotlarnice i mreže bude 18,81 procenat a rok isplativosti investicije 10 godina. U ministarstvu privrednog razvoja nisu tako optmistički raspoloženi, kad je reč o profitabilnosti kotlarnica – oni su za 12 procenata i za isplativost na 15 godina.

Inače, krajem 2015 godine ruska vlada je ograničila rast tarifa za toplotnu i elektroenergiju u 2016 godini – najviše do 3,4 procenta.

Bauhaus ili punim imenom Državna škola Bauhaus u Vajmaru je bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti. Kao preteča Bauhausa, 1907. godine u Minhenu je osnovan „Nemački savez zanatskih i industrijskih proizvođača“ (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruženju težila je standardizaciji (ujednačavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagođenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama.

Delatnost Werkbunda unapređuje i razvija Valter Gropijus, koji osniva specijalizovanu školu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja – Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, gde su tada na vlasti bili socijalisti („Vajmarska republika“). Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme a predavači su bili i Kandinski i Kle.

Godine 1925. škola napušta Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovršena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. Škola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za čoveka nacisti optužuju za „levi socijalizam“ i Hitler zatvara Bauhaus čim je došao na vlast.

U razdoblju trajanja Bauhausa od 1919. do 1930, od Vajmara, preko Desaua do Berlina, izdvaja se svojim delima pet ljudi sa prostora tadašnje Jugoslavije: Avgust Černigoj, Selman Selmanagić, Otti Berger, Ivana Tomljenović i Gustav Bohutinski.

Pre emigracije u Ameriku Bohutinski je projektovao čitav niz trafostanica, što govori o tome da se taj arhitektonski stil u najvećoj meri izrazio kroz industrijsko graditeljsko nasleđe, od kojih je termocentrala "Snaga i svetlost" arhitekte Leona Talvija, srpski i beogradski nulti spomenik kulture Bauhausa, neki kažu - ekvivalentan intervenciji slavnog Normana Fostera na Red Dot muzeju u Esenu.

Ali, ovaj nulti spomenik kulture Bauhausa danas je napuštena ruina u kompleksu toplane „Dunav“ u Beogradskim elektranama. U neka ranija vremena, Beogradske elektrane su svoj nastanak vezivale upravo za izgradnju ovog slavnog energetskog objekta.

Da li ste već pokušavali da aplicirate za sredstva iz nekog od EU fondova? Stoje pare na raspolaganju, treba se samo prijaviti – to lepo zvuči ali nije tačno. Mi smo, kao Savez energetičara Srbije, imali ideju da prijavimo neki od naših projekata ali smo stali već kod pitanja – šta se sve može prijaviti. U pomoć su nam pritekli saradnici Masel grupe veoma korisnim polaznim savetima. Mnogi su u Srbiji dobro upoznati sa procedurama, mnogi već koriste ove fondove. Ali, ako ste zainteresovani za pokušaj da dođete do evropskih bespovratnih para a niste već bog zna kako verzirani u tome, pročitajte kratko a korisno pismo Masel grupe. Za uvod - Masel Group nudi kompletnu  podršku i partnerstvo u projektima koji apliciraju na konkursima Evropske komisije, za radni paket „Diseminacija i eksploatacija rezultata projekta“. Ovaj paket je obavezan i izuzetno važan za obaveštavanje šire javnosti o ciljevima i rezultatima projekta a samim tim i za budući rejting podnosilaca projekta kada su u pitanju sredstva iz domaćih i inostranih fondova.

„Pre svega, pronalaženje odgovarajućeg EU fonda predstavlja svojevrsnu malu akciju, dok samo pisanje projekta i pronalaženje partnera podrazumevaju jednu obimnu i ozbiljnu akciju. Neophodno je u svom timu imati, već na početku traganja, nekoga ko dobro razume engleski jezik pošto treba najpre proučiti dosta dokumentacije na engleskom a kasnije se i sam projekat piše na engleskom.

U jednoj od sledećih institucija treba se raspitati o nazivu EU fondova, kod kojih se može aplicirati sa svojim projektom:

• Kancelarija za evropske integracije www.seio.gov.rs +381 (11) 3061-100, 3061-102, 3061-103, факс: +381 (11) 3061-110,
• Nacionalna agencija za regionalni razvoj www.narr.gov.rs.

Takođe, Privredna komora Beograda jednom mesečno organizuje info sesije o mogućnostima finansiranja projekata iz EU fondova. Oni imaju i obuku tj. treninge za pisanje projekata. Sesija se odnosi na preduzeća ali oni zapravo daju opšte informacije koje su primenjive i na razne organizacije i udruženja...

Predavač na tim sesijama je odličan poznavalac EU projekata, koji inače radi na nekoliko mesta. ..

Mislim da bi neizostavno treba razmišljati o nekom od EU projekata jer su glavni prioriteti Evropske komisije za Zapadni Balkan u narednom periodu energetska efikasnost i obnovljivi izvori...“
Jasmina Dimitrijević  /  project manager
jasmina.dimitrijevic@masel.rs"

Evo knjige o regulacionim ventilima, namenjene najširem krugu korisnika - od studenata i pripravnika do veoma iskusnih inženjera koji se stalno ili povremeno bave ovom materijom. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva i znanja stečenih u JKP “Beogradske elektrane”, autor inž. Vladimir Radulović je u ovoj knjizi sistematizovao teoriju i praksu primene regulacionih ventila tako da se može koristiti kao priručnik pri rešavanju konstrukcionih problema, za pravilan izbor i kod ispitivanja regulacijskih karakteristika regulacionih ventila.

Autor: Vladimir Radulović
Godina: 2012
Izdavač: Smeits
Br.strana: 153
Povez: mek
Format: B-5
Fotografije: crno bela
Cena: 1836.00 rsd

Iz sadržaja:

• Uvod
• Osnovni pojmovi o regulacionim ventilima
• Koeficijent protoka
• Relativni koeficijent protoka
• Relativni protok
• Dvokraki regulacioni ventil u cevnoj mreži
• Trokraki regulacioni ventil u cevnoj mreži
• Statička karaktersitika razmenjivača toplote i njen uticaj na izbor regulacionog ventila
• Kombinovani ventil
• Regulator pritiska bez pomoćne energije
• Kavitacija
• Primeri izbora regulacionih ventila
• Ispitivanje regulacionih ventila
• Predmet ispitivanja
• Program ispitivanja
• Fotografije opisanih intalacija

Nanotehnologija omogućava da se poboljšavaju proizvodi koje ljudi upotrebljavaju svakodnevno. Gotovo svi elektronski uređaji, napravljeni u poslednjoj deceniji, uključujući čipove najnaprednijih današnjih kompjutera, koriste neki vid nanotehnologije. Primenjena u elektronici, optici, farmaciji, kozmetici, industrijama boje, lakova i tekstila, u aeronautici, poljoprivredi, vodosnabdevanju i građevinarstvu, nanotehnologija nalazi svoju primenu i u energetici.

Nanotehnologija proučava materiju u neverovatno malim veličinama, uglavnom između jednog i 100 nanometara. Realnu sliku daće nam poređenje – debljina lista papira je 100.000 nanometara a prečnik crvenih krvnih zrnaca je oko 7.000 nm.

Očekuje se da će nanotehnologija dovesti do novog talasa inovacija u nauci i inženjerstvu - mogućnosti su beskrajne. Nanomaterijali sledeće generacije biće jači, lakši i trajniji od materijala koji se koriste danas za izgradnju zgrada, mostova, aviona i automobila.

U energetici nanotehnologija ima veliki potencijal za razvoj revolucionarno novih proizvoda, koji će pomoći u stvaranju energetski efikasnijeg sveta. Prvenstveno, njen značaj je u korišćenju energije sunca i vetra ali i u proizvodnji termoizolacionih materijala izuzetnih karakteristika.

Tako je BASF razvio slentit – prvi izolacioni aerogel panel na bazi poliuretana, koji je tako visokih performansi da postiže isti toplotni učinak kao dvostruko deblji panel od konvencionalnih materijala! Sušenjem gela proizveden je novi mehanički stabilan aerogel, koji ima vazduhom ispunjene sićušne ali ipak otvorene pore, veličine od 50 do 100 nanometara u prečniku. Time je ograničeno kretanje molekula vazduha a samim tim je smanjen prenos toplote, uz istovremenu sposobnost adsorbovanjа i oslobađanja vlage.

Doprinos nanotehnologije je takođe odlučujući i u unapređenju tehnologije proizvodnje organskih i neorganskih materijala, koji se primenjuju u izradi solarnih ćelija.

Snaga sunčevog zračenja je oko 120.000 TW – energija, koja stigne na zemljinu površinu u toku jednog minuta dovoljna je da podmiri sve čovekove potrebe za godinu dana! Prodori, koji su, zahvaljujući nanotehnologiji napravljeni u oblasti korišćenja sunčeve energije na potpuno bezbedan, neškodljiv način uz punu kompercijalnu konkurentnost su: fotonaponske ćelije, proizvodnja goriva oponašanjem prirodnog procesa fotosineteze i pretvaranje sunčeve toplotne energije.

Fotonaponske ćelije upijaju sunčevo zračenje i pretvaraju ga direktno u električnu energiju. Snižavanje cene panela unapređenjem efikasnosti fotonaponskih ćelija je atraktivan cilj i u naučnom i u komercijalnom pogledu. Jeftinije termo-osetljive solarne ćelije pripadaju grupi solarnih ćelija čiji se tanki film zasniva na poluprovodnicima, formiranim između foto-osetljive anode i elektrolita, a fotoelektrohemijski sistem ima prednost u odnosu na fotonaponske ćelije na bazi silikona.