ZAVRŠENA NAJTOPLIJA GREJNA SEZONA

Da je otoplilo znamo i po tome što je objavljeno da je završena grejna sezona 2018/2019. Prema dostupnim preliminarnim podacima zvanične hidrometeorološke službe, ova sezona grejanja, posmatrana kroz šest meseci tokom kojih su javne toplane obavezne da greju svoje potrošače, od oktobra do polovine aprila, bila je toplija od prethodne i to neće promeniti ni po koje hladno aprilsko jutro. Približno, srednja mesečna temperatura u ovoj grejnoj sezoni je za skoro ceo stepen bila viša u odnosu na prethodnu. Uostalom, i 2018. godina je bila toplija od 2017. kao rezultat razlika u temperaturama u mesecima, u kojima je grejanje neophodno. Da li je po sredi ukupni trend otopljavanja planete (Srbija sigurno nije izuzetak) ili će nas najesen sačekati oštrija klima, tema je za neku drugu priliku. Prema podacima toplana a pogotovu Beogradskih elektrana, reklamacija na grejanje je bilo u neznatnom broju, što je podatak koji ljudi dobre volje povezuju sa stabilnim funkcionisanjem grejnih sistema.

EPS je objavio da su završeni građevinski radovi u teretnom pristaništu u Kostolcu, koje se nalazi na plovnom putu Dunava. Namenjeno je pretovaru tereta u sklopu rečnog transporta za potrebe TE-KO Kostolac. Na pristaništu su dve grupe od po dva silosa za pretovar gipsa i pepela. Polovinom decembra već je obavljena proba pretovara gipsa u barže.Vrednost ovog projekta je oko 16 miliona dolara a gradi se u okviru prve faze kineskog kreditnog aranžmana u kostolačkom ogranku EPS-a. Sa pristaništa Kostolac otpremaće se godišnje 157.000 tona suvog pepela i 105.000 tona gipsa, koji nastaje kao nuzproizvod sistema za odsumporavanje u TE-KO Kostolac B. Pretovarivaće se i 50.000 tona opreme koja se dovozi rekom za ovu termoelektranu i drugih materijala. U krugu termoelektrane TE-KO Kostolac nalazi se deponija uglja, namenjenog za prodaju velikim potrošačima - toplanama i energanama na ugalj, kao i za široku potrošnju. Planirana količina uglja, koja bi se svake godine transportovala preko pristaništa u periodu od aprila do septembra, iznosi oko 50.000 tona.

Na poziv Društva za informatiku Srbije predavanje Industrija 4.0 renesansa inženjerstva, održao je prof. Vidosav Majstorović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je danas predvodnik u inicijativama da država podrži prelazak u novu ekonomiju i da se poveže sa četvrtom industrijskom revolucijom. Velika industrijska transformacija, poznata kao Industrija 4.0 pojavljuje se u različitim sektorima kao objedinjujuća vizija, dajući jasnu mapu puta za digitalnu transformaciju napredne proizvodnje u Srbiji. U stvaranju BDP Srbije industrija učestvuje sa 23% (usluge sa 64%, poljoprivreda sa 13%), metalna i mašinska industrija sa 6%, što iznosi više od dve milijarde evra. Otud implementacija Industrije 4.0 unutar Srbije ima potencijal da značajno poboljša konkurentnost naprednog proizvodnog sektora. Ovaj složeni okvir zasnovan je na punoj integraciji sajber fizičkih proizvodnih sistema, gde su inteligentni proizvodi, mašine, mreže i sistemi povezani na osnovu zajedničkih standarda u nezavisno komuniciranje i saradnju tokom celog procesa proizvodnje - sve uz minimalnu ili nikakvu ljudsku intervenciju.

Zahvaljujući programu Nemačke razvojne banke KFW i Ministarstva energetike Srbije o izgradnji desetak toplana u Srbiji, koje neće zagađivati vazduh, u Novom Pazaru će se izgraditi toplana sa biomasom kao osnovnim gorivom. Do nedavno u Novom Pazaru nisu imali slobodnu lokaciju za ovakav objekt ali je do povoljnog ishoda došlo pošto je grad uspeo da kupi zemljište, koje je nekad pripadalo tekstilnom gigantu TK Raška. Ono, što nije uspelo u prvoj licitaciji, zbog cene od 84 miliona dinara, uspelo je u drugoj za samo 16 miliona dinara. Naredni korak je izrada studije izvodljivosti, posle koje će se graditi nova toplana, koja će zameniti postojeće tri – jednu na mazut u centru grada i dve na ugalj, koje greju stambena naselja. Građani Novog Pazara očekuju da će od nove toplane imati dvostruku korist – smanjiće se aerozagađenje a grejanje iz nove toplane trebalo bi da bude jeftinije od grejanja iz postojećih toplana. Predračunaska vrednost nove toplane je 3,6 miliona evra.

Vlada Srbije osnovala je Radnu grupu za strateške energetske projekte. Zadaci Radne grupe su da određuje šemu za donošenje odluke o izgradnji objekta, da razmatra zahteve promotera projekta i vrednuje projekte u skladu sa kategorijom strateških energetskih projekata. Takođe, neke od dužnosti Radne grupe biće da predlaže liste kandidata za strateške energetske projekte kao i izradu nacrta zakona kojim će se urediti pitanja u vezi sa projektima. Radna grupa će pratiti i realizaciju strateških energetskih projekata, pripremati godišnji izveštaj za svaki od projekata iz oblasti električne energije i prirodnog gasa i dostavljaće ga Sekretarijatu Energetske zajednice. Radna grupa će sarađivati sa koordinatorom projekta od interesa za Energetsku zajednicu kojeg imenuje stalna grupa na visokom nivou. Za rukovodioca radne grupe imenovan je ministar Aleksandar Antić a članovi su funkcioneri nadležnih resora i direktori javnih preduzeća i YugoRosGaza. CEO TEKST

Savet Agencije za energetiku Srbije odobrio je Gastransu na 20 godina zhtev za izuzeće pristupa treće strane gasovodu Turski tok. Rešenje naše Agencija je zasnovano na mišljenju Evropske energetske zajednice ali ne u potpunosti. Zapravo, pojednostavljeno govoreći, oni uslovi ove Zajednice, koji su u fokusu njenog delovanja i smatra ih najznačajnijim, nisu prihvaćeni. Rešenje naše Agencije je konačno a direktor EEZ kaže da se otvara pitanje legitimiteta našeg kraka Turskog toka. Ako se sveobuhvatnim kompromisom razreši čvor Severni tok 2 i tranzit kroz Ukrajinu, sviđalo se to nekome ili ne, postaviće se pitanje, koje direktor EEZ izgleda da ima na umu –kome će u EU i kada u bližoj budućnosti biti potreban balkanski krak Turskog toka sa svojih 12 milijardi m3 na izlazu iz Srbije. Što se nas tiče, tranzitna taksa i za te količine nama bi bila dragocena, finansijski ali i pravde radi – da i mi onome, kome smo 40 godina plaćali sada naplaćujemo tranzit. CEO TEKST

ZANIMLJIVOSTI IZ ISTORIJE NAŠE ENERGETIKE

Prva srpska termocentrala

Gotovo u potpunosti su prikupljeni podaci o aktivnostima u vezi sa izgradnjom prve javne električne centrale u Srba krajem devetnaestog veka, koju su, naravno, obeležile polemike i kontroverze. Dve struje unutar nauke, ali i unutar opštinske vlasti, zauzimale su dijametralno suprotne pozicije: jedni su bili za gasno, drugi za električno osvetljenje. Grupa, koju je predvodio prof. Đorđe Stanojević, predavač hemije i fizike na Vojnoj akademiji, zalagala se za električno osvetljenje. Prof. Stanojević je bio čvrstog uverenja da električna energija, iako nova i nedovoljno poznatih karakteristika, predstavlja energiju budućnosti, kao i da je ulaganje u nju dugoročno gledano ekonomski daleko isplativije. Posle raspisanog tendera i okončane rasprave, opština je zaključila sa Periklesom Ciklosom iz Milana ugovor o osvetljenju Beograda elektricitetom i o građenju i eksploataciji tramvaja a za izvršenje ugovora osnovano je Srpsko-francusko građevinsko društvo. CEO TEKST