Industrija 4.0

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SEKTORU ENERGETIKE

Globalna energetska transformacija, oličena u dekarbonizaciji koja dolazi sa masovnom elektrifikacijom transporta, neslućeno će se ubrzati sa okončanjem pandemije Kovid-19, što je na vidiku a iza toga se očekuje eksplozija rasta upotrebe veštačke inteligencije u sektoru energetike. Veštačka inteligencija je neophodna u svakom industrijskom okruženju a energetska industrija je područje koje uz njenu upotrebu pruža izuzetne mogućnosti za razvoj. U osnovi, veštačka inteligencija pruža mašini sposobnost da uči, da rešava probleme i da donosi odluke ili da optimizuje procese kako bi ispunila postavljeni cilj. U energetskom sektoru mnogo je odluka koje zahtevaju rano reagovanje i rukovanje značajnim obimom podataka. Vodeći trend u optimizaciji proizvodnje, distribucije i skladištenja energije postaće sistemi za upravljanje energijom povezani sa Internetom stvari (IoT), koji omogućava daljinsko upravljanje sistemima, praćenje potrošnje, prikupljanje i analizu podataka i donošenje odluka: koji proizvodni kapacitet uključiti a koji isključiti, gde poslati energiju, koliko energije usmeriti u skladišta. Novi sistemi će koristiti pametne senzore i merenja za prikupljanje terabajta informacija i eksploatisaće ogroman kapacitet računarstva u oblaku i algoritme veštačke inteligencije za obradu fantastične količine podataka radi donošenja korisnih odluka.

Da li je moguća energijska samodovoljnost pojedinačnih građevinskih objekata? Da li se u pojedinačnim zgradama mogu izbalansirati proizvodnja i potrošnja energije do te mere da su snabdevanje energijom iz spoljnih izvora i javne mreže potrebni samo u incidentnim situacijama? Šest evropskih kompanija udružili su se u projekt procuRE, u kome će uložiti oko 7 miliona evra da istraže da li je realno moguće pokriti ukupnu potrošnju jedne zgrade iz obnovljivih izvora energije, instaliranih u toj zgradi. Oni će pokušati u ovom projektu da formiraju paket opreme i usluga, koji će moći da se ponudi tržištu Evrope kao projekt obnove zgrade a sadržaće kompletnu ponudu od projekta do primene sa dnevnim operativnim planovima, uključujući ugovaranje i finansiranje, garantujući da će zgrada nastaviti da funkcioniše prema projektu celog svog životnog veka. ProcuRE paketi moraće da osiguraju optimalan izbor najsavremenijih komponenata i konfiguracija za proizvodnju, skladištenje i upravljanje obnovljivim izvorima energije, u potpunosti rešavajući izazove na licu mesta i eliminišući snabdevanje iz spoljnih izvora i mreža. Paket će uključiti obuku kako operatera, tako i korisnika, čije je ponašanje i ovladavanje neophodnim veštinama važan faktor, koji se mora uzeti u obzir. Efikasnost kompletnog paketa dokazivaće se u zgradama koje dominiraju javnim fondom ali imaju perspektivu da se primene u privatnom sektoru, ispunjavajući sve ciljeve dekarbonizacije građevinskih objekata – to je konfiguracija rešenja kojom se postiže potrošnja energije 100% iz obnovljivih izvora tokom cele godine.

Objavljen je tender za izbor izvođača radova na gasovodu Niš-Dimitrovgrad, novoj interkonekciji gasnih mreža u Srbiji i Bugarskoj, kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, za koji će Evropska unija obezbediti bespovratnih 49,6 miliona evra iz IPA fonda a ostatak će biti finansiran iz kredita Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 25 miliona evra. Početak radova na izgradnji gasovoda se očekuje do kraja godine a završetak početkom 2023. Kapacitet ovog gasovoda pokriva 80 odsto postojeće potrošnje gasa u Srbiji pa će sigurno povećati sigurnost snabdevanja gasom ali će obezbediti i diversifikaciju isporučilaca gasa Srbiji i Zapadnom Balkanu i smanjiti zavisnost od jednog dominantnog snabdevača. Jer, kako je navedeno u pozdravnim saopštenjima srpske strane, izgradnja ove interkonekcije stvoriće mogućnost snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz LNG terminala u Grčkoj, kao i iz gasovoda TAP i TANAP, kojim stiže gas iz Kaspijskog regiona. Ovaj projekat je jedan od projekata od zajedničkog interesa EU i prioritetan je za energetsko povezivanje centralne i jugoistočne Evrope.

Sa ciljem da doprinese unapređenju poslovnog ambijenta u oblasti obnovljivih izvora energije, tranziciji sa fosilnih na obnovljive izvore energije, podizanju svesti o značaju zelene energije i zaštite životne sredine, otvaranju zelenih radnih mesta, dekarbonizaciji Srbije, kao i globalnoj borbi protiv klimatskih promena osnovano je Udruženje "Obnovljivi izvori energije Srbije". Osnivači udruženja su licencirani proizvođači električne energije koji su u Srbiji izgradili vetroelektrane čija je ukupna snaga veća od 300 MW, a investiciona vrednost veća od 600 miliona evra, čije su projekte finansirale međunarodne finansijske institucije i komercijalne banke. Naglašavajući da obnovljivi izvori energije predstavljaju budućnost globalne energetike i najveću podršku održivom razvoju i borbi za dekarbonizaciju planete i da je Republika Srbija poslednjih godina napravila značajan pomak u oblasti zelene energije, novo udruženje obećava da će se truditi da dodatno unapredi poziciju obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Energetska elektronika ima ključnu ulogu u povezivanju obnovljivih izvora energije na elektroenergetsku mrežu, dok razvoj novih rešenja i novih uređaja energetske elektronike daje mogućnost integracije obnovljivih izvora u sistem i uvećanja njihovog udela u ukupnoj proizvodnji, piše u publikaciji Srpske akademije nauka „Srpski naučnici u energetskoj elektronici“, priređenoj za izložbu u Galeriji nauke i tehnike SANU. Veoma značajnu ulogu u primeni dostignuća energetske elektronike imaju srpski naučnici. Tokom druge polovine 20. veka, istraživanjem u oblasti energetske elektronike bavili su se mnogi talentovani mladi ljudi u laboratorijama srpskih fakulteta i instituta. Njihov udeo u svetskoj populaciji energetskih elektroničara višestruko premašuje očekivanja. Na veliko interesovanje za tehniku uticao je rad Nikole Tesle i njegova prepoznatljivost širom sveta. Na broj i uspešnost srpskih naučnika u oblasti energetske elektronike presudan uticaj imali su njihov talenat i posvećenost. Mnogi naši stručnjaci za energetsku elektroniku stekli su ime i ugled u poznatim svetskim kompanijama i na vodećim univerzitetima. Oni većinom žive i rade izvan Srbije dajući značajan doprinos razvoju elektronske energetike u svetu.

Neobično hladni februar i male rezerve gasa u podzemnim skladištima malo su podigli cenu gasa na tržištu ali ostaje da se vidi ko će to da iskoristi. Početkom ove godine tri događaja su temeljno promenila situaciju sa gasom na Balkanu. Istovremeno je otvoren balkanski krak Turskog toka u Srbiji i započela isporuka gasa iz Azerbejdžana preko Transjadranskog gasovoda (TAP). Oba događaja proglašena su nastupom potpune diverzifikacije u snabdevanju gasom, odnosno, kraj Gaspromovog monopola na balkanskom tržištu. Treći događaj koji bi mogao da utiče i na kompletno tržište gasa unutar Evropske unije bio je komercijalni početak rada LNG-terminala za tečni prirodni gas na Krku. Jedan tanker dopremio je američki LNG, koji je ubačen u energetski sistem Hrvatske, koji je povezan s evropskom mrežom. Tako i Hrvatska diverzifikuje sistem snabdevanja gasom – ta zemlja je do sada gotovo isključivo kupovala gas od Gasproma. Osim toga, Hrvatska sada na tržištu nastupa i kao izvoznik gasa prema Mađarskoj. Zajedno, Srbija, Bugarska, Grčka i Hrvatska kupovale su nešto manje od 10 milijardi m3 gasa godišnje, svaka po četvrtinu ali je Mađarska sa više od 11 milijardi m3 kupac od presudnog značaja za Turski tok. Međutim, vezu sa Srbijom Mađari planiraju tek za 2022. godinu i zato su oni prava enigma.

ZANIMLJIVOSTI IZ ISTORIJE NAŠE ENERGETIKE

MUZEJ NIKOLE TESLE U TE „SNAGA I SVETLOST“ - ODLUČENO!

Objekt kraj Dunava je u takvom stanju zapuštenosti i takav je gradjevinski zalogaj da će se mnogi zubi polomiti pre nego što se u “Snagu i svetlost” useli Muzej Nikole Tesle. Ko je u taj objekt ušao i razgledao ga iznutra zna zašto. Međutim, Vlada Srbije je odlučila da se Muzej preseli u objekt nekadašnje termoelektrane "Snaga i svetlost".

Po svoj prilici obnova kompleksa na Dorćolu u koji bi se preselio Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice realizovala bi se prema magistarskom radu iz 2015. arhitekte Andreje Mišića, koji je 2017. predstavljen na portalu Divisare. Obnovom koju je Mišić predvideo bili bi obuhvaćeni glavna zgrada elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje. Institut muzeja imao bi i centre za razvoj mladih talenata i informatiku, više galerijskih prostora. Upravna zgrada zadržava administrativnu funkciju sa galerijom i terasom na krovu, pumpna stanica i filtersko postrojenje dobijaju ugostiteljsku namenu, kran bi bio restaurisan i pretvoren u vidikovac sa pogledom na grad i reku i u njemu bi mogle da budu organizovane izložbe a velika zelena površina postaje oaza parkova sa šetališnim i biciklističkim stazama, amfiteatrom na otvorenom, paviljonom za razvoj mladih talenata. DETALJNIJE